Đurđevdan je praznik sa mnogo narodnih običaja. Ovo je krsna slava i verski praznik koji u Varvarinu i varvarinskom kraju slavi veliki broj porodica. Ovaj svetac se smatra i granicom između zime i leta, praznuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Mnogi običaji koji i danas postoje u varvarinskom kraju vezani su upravo za neke od ovih verovanja. Sem toga, ovaj praznik se obeležavao i okupljanjima u prirodi, što ima veze sa tim da praznik simbolizuje rađanje i početak novog ciklusa.
Đurđevdan kao krsna slava
Đurđevdan u porti crkve 1934.godine
Đurđevdan je jedna od najčešćih krsnih slava kod Srba kojom se obeležava uspomena na Svetog Đorđa, na ikonama predstavljenpg kao konjanik koji kopljem probada aždaju. Praznuje se dva puta, u proleće 6. maja kao Sveti Đorđe ili Đurđevdan, i u jesen 16. novembra kao Đurđic.
Tom prilikom se slavi spomen na prenošenje njegovih čudesnih moštiju, iz Nikomidije u Lidu Palestinsku. Inače je to svetac koji je dosta poštovan i kod drugih pravoslavnih naroda, posebno na Bliskom istoku, gde je prikazan na kamili, kako kopljem probada aždaju.
Ovaj praznik u varvarinskom kraju ima veze i sa slovenskim prethrišćanskim periodom. U predstavama boga Jarila ili Đurila možemo da primetimo skoro istu simboliku kao u liku Svetog Đorđa, a takođe je predstavljao početak leta i rađanja. Za njegov lik je najverovatnije vezana i legenda o Đerđelinu.
Danas je to jedna od najčešćih krsnih slava u Varvarinu i Temniću koju praznuju brojne porodice. Prema Stanoju Mijatoviću, u starom Varvarinu praznovali su ga Ilići, Daničići, Rakitovci, Grčići, Bugarčići i Rajići. Porodice su se vremenom podelile, a i dosta od tada doseljenih danas slavi Đurđevdan.
Đurđevdanski uranak i praznična tradicija
Đurđevdanski uranak 1931.godine
Jedan od starih običaja kod Srba koji se dosta praznovao u Varvarinu bio je da narod na Đurđevedan, rano pre zore ide na uranak. Odlazilo se u prirodu na đurđevdanski uranak, a lokacija je u našem kraju bilo na pretek, bilo u blizini reke, bilo na obroncima Juhora i okolnim šumama.
Običaj je bio da se na uranak nosi i hrana i piće, kao i da se peče prase ili jagnje na ražnju. Oni koji su poranili sačekali bi ostale da počne gozba u prirodi. Ova tradicija je dosta praznovana u predratno doba, da bi nakon toga bila zamenjenja prvomajskim urankom.
Osim narodnim urankom i praznovanjem u prirodi, Đurđevdan se dosta obeležavao i kolektivno u porti varvarinske crkve. Na značaj praznika ukazuje i to da je Temnićka biblioteka u Bačini kao svoju krsnu slavu slavila upravo Đurđevdan, što je prekinuto nakon Drugog svetskog rata.
Đurđevdanski običaji varvarinskog kraja
Proslava Đurđevdana u Varvarinu
Najrasprostranjeniji običaji za Đurđevdan su pletenja venčića od bilja, umivanje i kupanje u vodi u koju su bile potopljene lekovite biljke, pre svega zdravac, grab i đurđevak. Ovo su običaji koji su karakteristični za veći deo Srbije, pa i Varvarin, dok postoje oni koji su karakteristični posebno za naš kraj.
Osim branja cveća od kog se pletu venci, zbog čega se nekad rano izlazilo na livade i polja, danas je ostalo kićenje kapija vrbom i cvećem. Veče uoči Đurđevdana odlazi se po vrbu, najviše kraj Morave, kojom se kite i ukrašavaju kapije, i kojoj se dodaje drugo cveće radi ukrasa.
Za kapije je u varvarinskom kraju vezan drugi običaj, čija tradicija ne može precizno da se ustanovi, a to je skidanje kapija devojkama koje su stasale za udaju. Moguće je da je običaj u vezi sa nekadašnjim urankom, u svakom slučaju je karakterističan, i pun brojnih zgoda i nezgoda, godinama unazad.
Đurđevdan kao praznik obiluje brojnim običajima, kako verskog tako i narodnog karaktera. Od davnina je poštovan u varvarinskom kraju i mnoge tradicije su se očuvale do današnjih dana. Sigurno da bi o đurđevdanskim običajima moglo dosta toga da se doda, i srećna slava svima koji slave!
Važan deo kulturnog identiteta srpskog naroda je religija, tačnije pravoslavlje koje je dominantno. Kada je srpsko pravoslavlje u pitanju, njegova specifičnost su krsne slave, koje u ostalim pravoslavnim zajednicama ne postoje. Ovde se upoznajemo sa tim koje su mesne bogomolje, seoske slavama i zavetine, kao i hramovi za bogosluženje pri mesnim zajednicama Temnića i varvarinskog kraja.
Bogomolje Varvarina
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Varvarinu
Simbol Varvarina je bela crkva, kao što je kroz čitavu istoriju bio slučaj. Današnja crkva koja se nalazi u varoši je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice. Crkvena slava je Sveta Trojica – Duhovi, kao i Petrovdan. Na Petrovsan 12.jula se u varoši održava veliki sabor i prvi godišnji vašar. Vašari se održavaju i za Veliku Gospojinu 28.avgusta, kao i za Mitrovdan 8.novembra.
Bogomolje Selo Varvarina
Crkva Svete Katarine Selo Varvarin
Selo Varvarin ima crkvu Svete Katarine, koja je podignuta za zdravlje dece, posebno od gušobolje, i slavi Svetu Katarinu 7.decembra. Osim ove bogomolje seoska slava je Bela Subota, koja se pada nakon Svete Trojice. Selo praznuje i zavetine, a to su su Svetli Četvrtak nakon Vaskrsa, radi zdravlja stoke, kao i Poljobraniju, radi odbrane useva od nepogoda. Ovo govori da selo koje ima dug istorijat ima i isto takvu poljoprivrednu tradiciju.
Bogomolje Obreža
Crkva Svetog Ilije – Obrež
Crkva u Obrežu je posvećena Svetom Iliji, što je i crkvena slava, 2.avgusta, kada se u Obrežu priređuje i narodni sabor. Seoska slava je Mali Spasovdan, a zavetina Deveti Tornik, koji se računa od Božića, i praznuje se po tradiciji radi zdravlja stoke. I jedan i drugi praznik su pokretni, nemaju određeni datum već se praznuju u odnosu na velike hrišćanske praznike, jedan uvek u utorak, drugi u četvrtak.
Bogomolje Bačine
Crkva Preobraženja Gospodnjeg – Bačina
Crkva koja se nalazi u centru Bačine posvećena je Preobraženju Gospodnjem. Selo poseduje brojne starine, samim tim i ostatke starih hramova, a ovo je danas glavna seoska bogomolja. Seoska slava je Spasovdan, koji je pokretan praznik, ali se bez obzira na datum uvek slavi četvrtkom. Zavetina koja se slavi u je Sveti Arhanđel, koji se praznuje radi ljudskog zdravlja, i jedna je od najčešćih krsnih slava.
Bogomolje Gornjeg Katuna
Crkva Svete Trojice Gornji Katun
Crkva u Gornjem Katunu posvećena je Svetoj Trojici, koju i praznuje, a ima i crkvu Svetog Pantelejmona. Seoska slava je drugi dan Svete Trojice, a zavetina u selu je Prečista Nedelja, druga nedelja Časnog Velikog posta, koja se praznuje za zdravlje ljudi. Druga zavetina u selu je Đurđevdan, u isto vreme jedna od najčešćih krsnih slava, a u selu se praznuje za zdravlje stoke od starine.
Bogomolje Donjeg Katuna
Crkva Svete Trojice Donji Katun
Crkva u Donjem Katunu posvećena je Svetoj Živonačalnoj Trojici. Selo praznuje iste praznike kao i Gornji Katun, budući da je to staro selo podeljeno na dva dela. Seoska slava je isto drugi dan Svete Trojice, i zavetina je Prečista Nedelja posle Časnog Velikog posta. Kao i u Gornjem Katunu se za zdravlje stoke od starine slavi i Đurđevdan.
Bogomolje Bošnjana
Manastir Sveti Luka u Bošnjanu
Glavna seoska bogomolja u Bošnjanu danas je manastir Sveti Luka, mada selo ima i druge starine kao što je crkva Svete Petke. Seoska slava je Ognjena Marija,koja se slavi 30.jula, iako je po tradiciji u selu češće zovu BlagaMarija. Seoska zavetina je Sveti Vrači, koja se proslavlja 14.jula, a manastir proslavlja svog zaštitnika Svetog Luku 31.oktobra.
Bogomolje Maskara
Crkva Svete Trojice – Maskare
Crkva u Maskaru posvećena je Svetoj Trojici. Ovaj praznik je isto tako i seoska slava, selo proslavlja drugi dan Svete Trojice – Duhova. Zavetine koje se praznuju u selu su 9.decembra, Sveti Đorđe Alimpije, za zdravlje stoke i Poljobranija, koja se proslavlja radi odbrane useva od vremenskih nepogoda.
Bogomolje Zalogovca
Selo nema svoju crkvu, već obeležava praznike u crkvi u Parcanu. Od praznika koje selo slavi to su Sveti Vrači, letnji, koji se obeležavaju 14.jula, a zavetina je Prokopov dan radi zdravlja stoke.
Bogomolje Marenova
U selu nema crkve, pa kao i Zalogovac praznuje u obližnjoj parcanskoj crkvi. Seoske slave su Beli Četvrtak nakon Svere Trojice i Kraljev dan, odnosno Volovska stočna bogomolja 23.avgusta, koja se kao i zavetina 5. avgusta slavi se radi zdravlja stoke.
Bogomolje Parcana
Crkva Svetog Arhangela Gavrila – Parcane
Selo poseduje brojne starine, a jedna od njih je seoska crkva posvećena Svetom Aranđelu Gavrilu. Seoska slava u Parcanu je drugi dan Vasrksa, a zavetina koju selo slavi je Sveti Car Konstantin i Carica Jelena , koja se praznuje za zdravlje stoke.
Bogomolje Donjeg Krčina
Selo nema svoju crkvu i službu obavlja u obližnjem Karanovcu i Toljevcu. Seoska slava je Sveti Nikola letnji, koji se praznuje 22.maja, a zavetina su Sveti Mučenici Makaveji 14.avgusta, za zdravlje stoke.
Bogomolje Gornjeg Krčina
Selo takođe nema svoju mesnu crkvu, kao ni Donji Krčin, i pranuje u karanovačkoj ili toljevačkoj crkvi. Seoska slava je Bela Subota nakon Svete Trojice, dok nema ni zavetine koja se obeležava.
Bogomolje Orašja
Crkva Svetog Jovana Krstitelja u Orašju
Glavna crkva u Orašju je posvećena Svetom Jovanu, koga crkva i proslavlja, što je i seoska slava. Glavna seoska bogomolja su Trojice. I tada se obavljaju litije – obilazak seoskih zapisa. Selo slavi još dve bogomolje, prvu nedelju posle Vaskrsa, Tomina nedelja, koja se slavi radi zdravlja ljudi, i 22. septembra praznik Svetih Joakima i Ane. Ova bogomolja se slavi radi zdravlja stoke.
U selu ima veliki broj starina, i ostataka manastira iz 14.veka. Ujedno, najstarija aktivna crkva opštine se nalazi u Orašju. Selo nema zavetina, ali ima pet zapisa, a to su četiri drveta oraha i jedan brest. Kraj njih se svake godine organizuju litije, bira novi kolačar i sveštenik drži službu, poklanjaju se zapisu i mole za svako dobro u tekućoj godini.
Bogomolje Izbenice
Crkva Presvete Bogorodice u Izbenici
Crkva u selu je posvećena Svetoj Bogorodici koju i proslavlja. Seoske slave su Blagovesti, zatim Sveta Trojica i Sveta Bogorodica koja je i crkvena slava. Osim crkve i seoskih slava kraj Izbenice postoji i starina, a to je kapela Videnovac.
Bogomolje Suvaje
Crkva u Suvaji
Pravoslavna crkva podignuta je u Suvaji. Seoska slava je Spasovdan, a zavetine u selu su Đurđevdan, koji se praznuje radi zdravlja ljudi i Sveti Vrači , radi napretka u poslu kojim se bave.
Bogomolje Karanovca
Crkva u Karanovcu
Crkva u Karanovcu posvećena je Presvetoj Bogorodici, koju i proslavlja. Seoska slava je Beli Petak po Svetoj Trojici, a seoska zavetina je Sveti Agatonik koji se praznuje za zdravlje stoke.
Bogomolje Toljevca
Crkva Svetog Arhangela Gavrila u Toljevcu
Crkva posvećena Svetom Arhangelu Gavrilu je stara crkva u centru sela. Seoska slava je Beli Četvrtak po Svetoj Trojici, a seoska zavetina je Sveti Aranđel koji se praznuje radi zdravlja stoke.
Bogomolje Pajkovca
U selu postoji crkva Svete Petke, gde se obavlja verska služba i obeležavaju praznici. Nedaleko od crkve nalazi se izvor, pa je seoska bogomolja Biljani petak. Selo slavi i Beli Četvrtak po Svetoj Trojici, kao i Toljevac, a zavetina je Preobraženje, praznuje se radi zdravlja stoke.
Bogomolje Male Kruševice
Selo nema svoju mesnu crlvu već se svetkovine obeležavaju u obližnjem Karanovcu. Selo slavi Mladence, a zavetina u selu je Mali Spasovdan, koji se obeležava radi zdravlja stoke.
Bogomolje Cernice
U selu ne postoji mesna crkva, već se za svetkovine koriste obližnje crkve, pre svega crkva u Bačini. Selo slavi drugi dan Svete Trojice, dok su zavetine u selu Poljobranija, koja se obeležava radi čuvanja polja od nepogode, kao i Sveti Joakim i Ana, koji se praznuju radi zdravlja stoke.
Verski život Temnića
Iz svega navedenog možemo da vidimo da je verski život ovog kraja veoma bogat, kako crkvenim tako i narodnim svetkovinama i običajima. Ova tradicija nije novijeg doba, što potvrđuju i materijalni ostaci starih crkava i verskih objekata, kao i nematerijalna kulturna baština. Iz praznika koji se obeležavaju i povoda u ime kojih se slave, vidi se da je ovaj kraj uvek imao poljoprivredni karakter i značaj.
