Stočni vašar – panađur u nekadašnjoj varošici
Kada govorimo o vašaru u Varvarinu, koji ima veoma dugu tradiciju, treba napomenuti da je ovaj kakav ga danas poznajemo naslednik nekadašnjeg štočnog vašara. Prvi stočni vašar u varošici održan je 1854.godine, u takvom formatu, dok se prvi vašar održao 1839.godine.
Panađuri su u tadašnjoj Kneževini Srbiji bili prvi put ustanovljeni na leto 1839.godine. Prvi panađuri su trajali tri dana, i Varvarin, čija se varoš u to vreme naziva Bela Crkva, bio je jedna od 10 varošica Srbije koja je organizovala panađure. U isto vreme su ustanovljeni i petodnevni panađuri.
Ovaj podatak nam govori da je Varvarin u to vreme bio napredna varošica, s obzirom na to da se našao u krugu organizatora. Pored toga, u neposrednoj blizini su u isto vreme održavani panađuri u Kruševcu, Kraljevu i Ćupriji, što znači da je Varvarin bio poznat trgovački centar u to doba.
Prvi panađuri u Srbiji
Panađuri su, kako izvori pokazuju, postojali i u vreme kneza Lazara i Moravske Srbije, da su u Kruševcu bili organizovani. Dolaskom Turaka se način života u mnogome izmenio, da bi tradicije krenule da se obnavljaju sa obnovom srpske državnosti.
Međutim, već pri organizaciji prvih panađura u Srbiji došle su do izražaja slabosti srpske privrede i njena krhka proizvodnja. Određeno je da se na panađurima moglo trgovati stokom i proizvodima domaće radinosti, sa namerom da se zaštite domaće zanatlije od konkurencije.
Zbog toga su uvedena brojna ograničenja, u pogledu trgovanja industrijskom i stranom zanatskom robom. Ipak, ograničenja su često morala da se menjaju, kao i formati panađura, neki su osnivani, drugi su gašeni, a do donošenja Zakona o panađurima 1865.godine bilo je 19 takvih promena.
Stočni vašari i Zakon o panađurima
Panađuri su bili prilično korisni za seosko stanovništvo koje je na njima nabavljalo jeftiniju rubo, a da u isto vreme prodaje i svoje viškove iz domaće radinosti. Na dobitku su bile i seoske opštine zbog prihoda koji su dolazili od zakupa i taksi, što je Varvarinu u to vreme bilo naročito korisno.
Kako su domaće zanatlije bile na dosta velikom udaru u pogledu cenovne konkurentnosti i strane zanatske a posebno industrijske robe, knez Miloš je 1859.godine uveo zabranu da se njom trguje na panađurima. Odlukom od 7.jula 1859.godine ustanovljeni su marveni panađuri – stočni vašari.
U kratkom roku se ipak pokazalo da je to bila veća šteta po poljoprivredu nego što je bila korist, pošto mnoga oruđa nisu mogla da se nabave. To je dodatno kočilo razvoj poljoprivrede. Rezultat svega toga bilo je usvajanje Zakona o panađurima 1865.godine, gde je kao kompromis usvojeno da se trguje svom robom.
Panađuri su od tada bili trodnevni, i održavali su se samo u mestima gde je zakon dozvoljavao. Jedno od tih mesta bila je i Bela Crkva, kako se varošica i dalje naziva. Iz sačuvanih dokumenata i izveštaja zna se najviše trgovalo stokom, a da su od dućana najzastupljeniji bili boltadžijski trgovci II i III klase.
Stočni vašar na prelazu vekova i Velika poljoprivredna izložba 1906.godine
Stočni vašari su se održali kao vrlo važne smotre sve do kraja 19.veka, šta više, njihov broj se vremenom uvećavao. Nova transformacija se dogodila 1902.godine donošenjem Zakona o panađurima i nedeljnim pazarnim danima.
Izmenama u zakonu tada je definisano da se na stočnim vašarima moglo trgovati: stokom, stočarskim i poljoprivrednim proizvodima, kao i hranom za ishranu ljudi i stoke. Zakonom je bilo zabranjeno da se organizuju sve atrakcije kao što su panorame, cirkusi, predstave i ostali vidovi zabave.
Stanje je brzo nakon toga promenjeno, izmenama Zakona, kada je vašarima vraćena i prateća razonoda za posetioce. Šta više, Skupština zadrugara u Varvarinu održana decembra 1904.godine donela je odluku da se organizuje Velika poljoprivredna izložba, a za organizatora imenovala varvarinsku Zemljoradničku zadrugu. No, to je tema jedne nove interesantne priče iz varvarinske hronike.