Categories
Istorija

Đurđevdan u Varvarinu

 Uranak i đurđevdanski običaji

Đurđevdan je praznik sa mnogo narodnih običaja. Ovo je krsna slava i verski praznik koji u Varvarinu i varvarinskom kraju slavi veliki broj porodica. Ovaj svetac se smatra i granicom između zime i leta, praznuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Mnogi običaji koji i danas postoje u varvarinskom kraju vezani su upravo za neke od ovih verovanja. Sem toga, ovaj praznik se obeležavao i okupljanjima u prirodi, što ima veze sa tim da praznik simbolizuje rađanje i početak novog ciklusa.

Đurđevdan kao krsna slava

Đurđevdan u porti crkve 1934.godine

Đurđevdan je jedna od najčešćih krsnih slava kod Srba kojom se obeležava uspomena na Svetog Đorđa, na ikonama predstavljenpg kao konjanik koji kopljem probada aždaju. Praznuje se dva puta, u proleće 6. maja kao Sveti Đorđe ili Đurđevdan, i u jesen 16. novembra kao Đurđic.

Tom prilikom se slavi spomen na prenošenje njegovih čudesnih moštiju, iz Nikomidije u Lidu Palestinsku. Inače je to svetac koji je dosta poštovan i kod drugih pravoslavnih naroda, posebno na Bliskom istoku, gde je prikazan na kamili, kako kopljem probada aždaju.

Ovaj praznik u varvarinskom kraju ima veze i sa slovenskim prethrišćanskim periodom. U predstavama boga Jarila ili Đurila možemo da primetimo skoro istu simboliku kao u liku Svetog Đorđa, a takođe je predstavljao početak leta i rađanja. Za njegov lik je najverovatnije vezana i legenda o Đerđelinu.

Danas je to jedna od najčešćih krsnih slava u Varvarinu i Temniću koju praznuju brojne porodice. Prema Stanoju Mijatoviću, u starom Varvarinu praznovali su ga Ilići, Daničići, Rakitovci, Grčići, Bugarčići i Rajići. Porodice su se vremenom podelile, a i dosta od tada doseljenih danas slavi Đurđevdan.

Đurđevdanski uranak i praznična tradicija

Đurđevdanski uranak 1931.godine

Jedan od starih običaja kod Srba koji se dosta praznovao u Varvarinu bio je da narod na Đurđevedan, rano pre zore ide na uranak. Odlazilo se u prirodu na đurđevdanski uranak, a lokacija je u našem kraju bilo na pretek, bilo u blizini reke, bilo na obroncima Juhora i okolnim šumama.

Običaj je bio da se na uranak nosi i hrana i piće, kao i da se peče prase ili jagnje na ražnju. Oni koji su poranili sačekali bi ostale da počne gozba u prirodi. Ova tradicija je dosta praznovana u predratno doba, da bi nakon toga bila zamenjenja prvomajskim urankom.

Osim narodnim urankom i praznovanjem u prirodi, Đurđevdan se dosta obeležavao i kolektivno u porti varvarinske crkve. Na značaj praznika ukazuje i to da je Temnićka biblioteka u Bačini kao svoju krsnu slavu slavila upravo Đurđevdan, što je prekinuto nakon Drugog svetskog rata.

Đurđevdanski običaji varvarinskog kraja 

Proslava Đurđevdana u Varvarinu

Najrasprostranjeniji običaji za Đurđevdan su pletenja venčića od bilja, umivanje i kupanje u vodi u koju su bile potopljene lekovite biljke, pre svega zdravac, grab i đurđevak. Ovo su običaji koji su karakteristični za veći deo Srbije, pa i Varvarin, dok postoje oni koji su karakteristični posebno za naš kraj.

Osim branja cveća od kog se pletu venci, zbog čega se nekad rano izlazilo na livade i polja, danas je ostalo kićenje kapija vrbom i cvećem. Veče uoči Đurđevdana odlazi se po vrbu, najviše kraj Morave, kojom se kite i ukrašavaju kapije, i kojoj se dodaje drugo cveće radi ukrasa.

Za kapije je u varvarinskom kraju vezan drugi običaj, čija tradicija ne može precizno da se ustanovi, a to je skidanje kapija devojkama koje su stasale za udaju. Moguće je da je običaj u vezi sa nekadašnjim urankom, u svakom slučaju je karakterističan, i pun brojnih zgoda i nezgoda, godinama unazad.

Đurđevdan kao praznik obiluje brojnim običajima, kako verskog tako i narodnog karaktera. Od davnina je poštovan u varvarinskom kraju i mnoge tradicije su se očuvale do današnjih dana. Sigurno da bi o đurđevdanskim običajima moglo dosta toga da se doda, i srećna slava svima koji slave!