Prošlo je 75 godina od dana kada je Varvarin poslednji put oslobođen. To nije bilo poslednje ratno razaranje sa kojim se mala pomoravska varoš suočila tokom 20.veka. Ipak, poslednji put da se nalazila pod okupacijom. I dugo je samo ta činjenica bila važna dok su pojedinosti o samom događaju vremenom lagano padale u zaborav. Ali, šta danas znamo kako je izgledao taj 14.oktobar, dan oslobođenja?
Kratka hronologija zbivanja
Ako prođemo kroz istorijat zbivanja tog oktobra 1944.godine, zapravo je jako malo poznatih činjenica. Nije da one nisu zabeležene, ali je za razliku od mnogih ranijih zbivanja ovde mnogo toga ostalo nedorečeno. Premda, poznato je da je po oslobođenju Varvarina 1918.godine u njega prvi ušao major Dušan Dodić iz Milutovca, na belom konju.
Ovako preciznih informacija nema kada je dan oslobođenja 1944.godine u pitanju. Čak ni kao deo usmene tradicije, iako se 14.oktobar kao značajan i važan dan slavio više od šest decenija. Zabeleženo je da je znameniti lekar Vlastimir Godić bio prvi partizan koji je istog 14.oktobra ušao u oslobođeni Kruševac. Po njemu danas nosi ime Dom zdravlja u Varvarinu.
I ovde takođe ostaje dosta praznog prostora. Da li se odgovori možda nalaze u samim događajima koji su prethodili oslobođenju, teško je reći. Činjenica je da su obe strane ostale nemušte što se tiče detalja, skoro da ih prećutkuju. Istoriografija se pak do danas gotovo ni malo nije ozbiljnije bavila pitanjem oslobođenja iz 1944.godine. Izvesno je, Varvarin jeste oslobođen tog 14.oktobra.
Kontroverza oslobodioca
Poslednjih godina je i u istraživačkim krugovima, kao i u štampi, sve prisutnije da Varvarin tog oktobra nisu oslobodili partizani. Kako se verovalo uz sadejstvo Crvene armije koja se bližila iz pravca Bugarske. Naprotiv, učinile su to četničke jedinice. Ovo ne bi trebalo da preterano čudi, s obzirom da je do leta 1944.godine Temnić pretežno bio četnički kraj.
Dokumenta četničkog pokreta i izveštaji pružaju informaciju o nekim zbivanjima u toku samog rata. Isto tako daju neke informacije i o danu oslobođenja. Prema njima, Varvarin je bio jedno od dvadesetak gradova i varoši u Srbiji koje su oktobra oslobodili četnici. Dogodilo se to neposredno pre dolaska Crvene armije. Ista dokumenta pokazuju da je Varvarinski korpus – gorski štab 157 prilikom akcije zarobio 350 Nemaca.
U tom trenutku korpusom je komandovao Milić Rausavljević Raus. Maja 1944.godine on je izdao dve direktive borcima svog korpusa o borbama, pravcima nastupanja i ciljevima akcija. Ni prema crvenoarmejskim arhivama Komande Trećeg ukrajinskog fronta Crvene Armije nema pisanih potvrda. Njihove jedinice 13/14.oktobar 1944. nisu vodila borbe u kruševačkom kraju protiv Nemaca.
U to vreme odvijala se Kruševačka operacija Rasinsko-topličke grupe Deligradskog korpusa Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Ipak, izvesno je da su jedinice Crvene Armije već bile u neposrednoj blizini. Na dan 13.oktobra nalazile kod Stalaća. Tada je potporučnik Aleksandar Zlatković, u ime komandanta Keserovića, išao u štab u svojstvu kurira i predstavio situaciju na terenu.
Dan oslobođenja danas
Koliko se danas sećamo tog 14.oktobra 1944.godine i da li smo u dovoljnoj meri svesni njegovog značaja? Da li je moguće danas, nakon 7 decenija staviti tačku na nesrećna zbivanja koja su se tada dešavala? Kao i na podele koje do danas nisu završene? Da li su i danas žrtve jedne ili druge strane manje vredne, kao i građani koji su dali svoje živote u borbi za slobodu?
Dan oslobođenja Varvarina, 14.oktobar, zaslužuje da se o njemu zna mnogo više. Isto tako i da se rasvetle mnoga zbivanja pre i posle njega. Zaslužuje to kao dan kada je Varvarin poslednji put u svojoj novijoj istoriji oslobođen. Zaslužuju i to mnogi sugrađani koji su tih godina stradali ili su preživeli torturu, a čije duše takođe zaslužuju večni mir.