Poslednji vašar u godini
Srpska pravoslavna crkva slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Sveti velikomučenik Dimitrije, koga pravoslavne crkve slave 8. novembra, rodom je bio iz Soluna i kao rimski vojnik trebalo je da progoni hrišćane, ali je to odbio i stradao zbog toga.
Dan Svetog Dimitrija se u narodu označava i kao hajdučki rastanak, i doba godine kada počinje zima. U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Isto važi i za varvarinski kraj gde ga veliki broj porodica slavi, kao i varoš Varvarin.
Poslednji godišnji vašar
Na Mitrovdan održava se poslednji godišnji vašar u Varvarinu. Kao i prethodne vašare, Petrovadn i Veliku Gospojinu, i ovaj je obeležavala trgovina, trgovalo se najrazličitijim vrstama robe, od odeće i hrane, predmeta i grnčarije do stoke. Iako mlađa, do danas se održala tradicija i vašara za Mitrovdan.
Vremenski uslovi su uticali na posećenost vašara, posebno ranijih godina. Ponuda zabavnih sadržaja je bila manje raznovrsna nego kod letnjih vašara. Ipak, mitrovdanski vašar je vremenom postao sve posećeniji, za poljoprivredne proizvode ovog kraja je uvek bilo pravo vreme.
Poslednjih godina je vašar za Mitrovdan beležio sve veću posećenost, naročito je to bilo 2018.godine, kada je bio dosta posećeniji u odnosu na prethodne godine. Usled aktuelne epidemiološke situacije poslednje dve godine tradicija organizovanja vašara je prekinuta.
Običaji i verovanja
Postoje verovanja da uoči Mitrovdana svi veliki poslovi moraju da budu završeni, a posebno na polju. Na Mitrovdan treba ostati kod kuće da se ne bi cele godine noćilo po tuđim kućama. Takođe, na ovaj dan ne treba grditi decu, da ne bi cele godine bila nestašna.
Za Mitrovdan kažu da je moguće predvideti kakva će biti zima. Ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, ako je oblačno čeka nas topla zima. Ako je vedro, po narodnom verovanju, zima pred nama je oštra.
Zbog nepredvidivo hladnog vremena koje obično počinje nakon ovog praznika, poznato je da su se na Mitrovdan hajduci razilazili i odlazili da prezime kod jataka, da bi se opet sastali na Đurđevdan. Zbog toga se u našem narodu se kaže „Mitrov danak, hajdučki rastanak – Đurđev danak, hajdučki sastanak”.