Categories
Istorija

An pasan i rokada

Šah i šahovski klubovi Varvarina

Šah je jedan od sportova koji se među prvima pojavio u Varvarinu i čija je tradicija duža od pola veka. Sami počeci igranja šaha masovnijeg karaktera su iz vremena pre Drugog svetskog rata. Već brzo nakon njega igranju šaha se pristupa organizovanije, a Varvarin dobija i svoj šahovski klub, Temnić. Pre tri godine Varvarin je postao bogatiji za još jedan klub, Rokada.

Zabavni život Varvarina bio je vezan za kafanu, pa se tako i šah pojavio. U početku se igrao u kafanama, što je vlasnicima odgovaralo jer su pridobijali nove mušterije. Danas su tako vrlo popularni postali pab kvizovi. U veseloj atmosferi, uz muziku i posluženje, započela je istorija ovog sporta u Varvarinu, koja je utemeljena po završetku rata.

Otvaranje – šah i šahovski klub “Temnić”
Prvo prvenstvo Varvarina u šahu 1953.godine

Uvertiru u osnvanje prvog šahovskog kluba u Varvarinu predstavljalo je prventsvo Varvarina koje je odigrano 1953.godine. Na ovom prvenstvu prvo mesto je osvojio Mirko Popović, a drugo mesto su podelili Miroslav Milojević i Aleksandar Vasić-Pljiga. Vasić će i narednih pola veka nastaviti da se bavi šahom u Varvarinu, kao jedan od najdugotrajnijih članova kluba.

Iste godine, nakon što je završeno prvenstvo, sportsko društvo “Temnić” osnovalo je šahovski klub kao zasebnu delatnost. Ipak, nakon toga je nastupila stagnacija od skoro čitave jedne decenije dok rad kluba nije u punoj meri zaživeo. Od 60-tih godina 20.veka klub je u više navrata zabeležio sjajne rezultate, ne samo na nivou regiona, već i šire.

U ovom periodu počela su da se igraju prvenstva Srbije, u kojima je klub Temnić uzima učešće, i u više navrata ulazio u Srpsku ligu i ispadao iz nje. Osim na turnirima i prvenstvima, klub je već u ovom periodu počeo da igra prijateljske turnire, a najveći broj njih je odigran sa “Borcem” iz Paraćina i “Napretkom” iz Kruševca.

Taknuto-maknuto – Zlatno doba varvarinskog šaha
Šampionat u šahu 1960.godine u Novom Sadu

Novo prvenstvo Varvarina odigrano je ponovo 1965.godine. Prvo mesto na turniru zauzeo je Aleksandar Vasić-Pljiga, drugo mesto Dragan Manojlović, a treće Ljubiša Vidanović-Fišer. Već sam nadimak govori o njegovim šahovskim sposobnostima, i između njega i Aleksandra Vasića će se tokom naredne decenije u Varvarinu razviti ozbiljan rivalitet.

Prvenstva su se kasnije nizala, 1969, zatim 1970. pa do 1978.godine. Tada se pojavljuju kao jako dobri igrači i Ljubiša Đurđević, kao i Gerasim Godić koji je osvojio prvenstvo 1978.godine. U međuvremenu je nastalo zatišje, pa je prvenstvo organizovano 1998.godine, koje je osvojio Ivan Jovanović, a te godine će na scenu stupiti Tomislav Brkić, koji je obeležio prvu deceniju 21.veka.

Prvenstvo je odigrano i 1999.godine, kada ga je Aleksandar Vasić osvojio poslednji put. Ono što je posebno značajno, te godine je organizovan i brzopotezni turnir “Šah u ratu”. Takmičenje se odvijalo dvokružno, u sportskom centru Temnić, a sam događaj je izazvao veliku pažnju medija u to vreme. Sve se odvijalo nakon bombardovanja mosta i moguće opasnosti za sve učesnike turnira.

Već od kraja 60-tih godina u Varvarinu su organizovana prvenstva koja su dovodila svetski poznata imena u šahu, posredstvom Micka Dolića i Ljubiše Vidanovića-Fišera. Donja sala Kombinata “Varvarinsko polje” nije imala dovoljne kapacitete da primi sve koji su bili zainteresovani za ove događaje, o kojima je štampa vrlo često pisala, posebno “Politika” u okviru Šahovske rubrike.

Zlatno doba varvarinskog šaha zaokruženo je učešćem na brojnim prvenstvima u okviru Srpske lige. Zbog popularnosti koju su donela gostovanja svetski poznatih šahista varvarinskom klubu su stizale i brojne ponude za prijateljske mečeve, iz Kruševca, Paraćina, Ćuprije, Jagodine, Vrnjačke Banje i drugih gradova. Ova tradicija se nastavila i u narednim godinama.

An pasan – Šahovski klub Temnić u 21.veku
Članovi Šah kluba “Temnić” nakon povratka u ligu Centralne Srbije

Klub je uspešno nastavio da radi i nakon prelaska u novi vek. Tada je došlo i do smene generacija, a dominaciju će na prvenstvima Varvarina od 2000. do 2003.godine imati Tomislav Brkić, koji je četiri godine u nizu osvajao prvenstvo. Njega će naslediti Miroslav Miljković, najmlađa generacija u to vreme, koji je od 2004.godine tri puta u nizu osvajao prvenstvo Varvarina.

Miljković je u to vreme na prvenstvu Srbije, u kategoriji do 15 godina osvojio prvo mesto i titulu majstorskog kandidata. Osim njih, Dragoš Beguš bio je jedan od najtalentovanijih šahista Varvarina u to vreme, koji je stekao status i majstorskog kandidata, kao i Majstor FID-e.

U narednim godinama, gotovo dve decenije, klub Temnić je bio učesnik najjačih liga Srbije. Najviše zasluga za uspehe tokom tih godina pripadaju članovima koji su nastupali, a neki od njih su Zoran Micanović, Dušan Kostić, Miroslav Miljković, Dragutin Lapčević, Srđan Marjanović, Stefanija Simić, Milan Janković, i Tomislav Brkić kao kapiten ekipe.

Jedan od najvećih uspeha koje je klub zabeležio poslednjih godina bio je povratak u ligu Centralne Srbije grupa “Zapad”. U borbi za plasman klub iz Varvarina je u dva navrata pobedio ekipu Šahovskog kluba “Ražanj”, na gostovanju i na domaćem terenu. Aktivnosti kluba su se nastavile i u narednim godinama, organizacijom takmičarskih i memorijalnih turnira u Varvarinu.

Rokada – Novi šahovski klub i turnir “Rokada”
Šahovski turnir “Rokada 2018” u Varvarinu

Šah klub „Rokada“ osnovan decembra 2016. godine, i za kratko vreme je ostvario veliku dominaciju na nivou regiona. Najviše je došla do izražaja na ekipnom prvenstvu Rasinskog okruga 2018.godine, kada su članovi kluba odneli ubedljivu pobedu odigravši celo prvenstvo bez poraza. Prvenstvo se igralo na 8 tabli, a učestvovalo je 5 ekipa iz regiona.

Varvarin su predstavljali Slavoljub Zarić, Petar Čopa, Momir Purić, Milovan Rajić, Sanja Ćurlić, Dragan Stefanović, Ivan Jovanović i Milan Janković, kao članovi kluba “Rokada”. Pobeda je omogućila da se u martu 2108. godine organizuje i prvi brzopotezni turnir „Rokada 2018“. Turnir je okupio 70 učesnika među kojima se našlo i dva velemajstora, sedam FIDA majstora, kao i dva internacionalna majstora.

“Rokada” je na premijernom izdanju okupila učesnike iz Ćuprije, Niša, Pirota, Ražnja, Paraćina, Kragujevca, Jagodine, Velike Plane, Smederevske Palanke, Bora, Knića, Ćićevca, Kruševca, Trstenika, vrhunske majstore ove igre. Turnir je nastavio da se održava i kasnije, kao Božićni turnir i memorijalni šahovski turnir pod nazivom “Dušan Kostić-Koča”, koje organizuje Šah klub “Temnić”.

Treba dodati, u prilog tradiciji šaha, da osim ova dva kluba opština Varvarin ima i Šah klub “Juhor” iz Obreža. Ovo daje veoma dobru bazu takmičara i obećava lepu perspektivu i kontinuitet kada je šah u pitanju. Na kraju, kako na mlađima svet ostaje, kao prilog dolazi i slika sa najmlađima koji se bave šahom, i koji predstavljaju budužnost varvarinskog šaha, pored veoma lepe istorije.

Najmlađi uzrast Šah kluba “Temnić”
Categories
Istorija

Konan, Konan Varvarin

Atletski i borilački sportovi Varvarina

Legendarni Konan, a ni Silvester Stalone, definitivno nemaju predstavu koliko je njihovo ime vezano za Varvarin, po čemu ga najlakše zapamte. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao i koji bi prvi put čuli za Varvarin, prva asocijacija bi im bio Konan, ne sluteći da ga Varvarin zaista ima. Međutim, pored Konana tu je i Zevs, tu su Titani, i naravno Jova Kursula.

Svi ovi junaci iz legendi imena su borilačkih i fitnes klubova koji u Varvarinu stiču veliku popularnost poslednjih decenija. Istina, bilo ih je i ranije, ali nikada nisu stekli status kakav imaju danas. Veliki udeo u popularnosti ovih sportova imaju pojedinci i njihov entuzijazam, koji su prenosili na zajednicu. Upravo zbog toga danas govorimo o njima.

Atletska gimnastika i bodibilding

Klubovi za atletsku gimnastiku i bodibilding u Varvarinu

Atletika važi za kraljicu sportova, ali kao sport nikada nije bila u velikoj meri prisutna u Varvarinu. Možda najveći uspesi su ostvareni u posleratno vreme, i vezuju se za ime Miodraga Miloševića, zvanog Gigin. Osim što je bio izuzetan atletičar, odlično se pokazao i kao fudbaler, u timu Temnića, kao i odbojkaš, i to u vreme najveće slave. Vredan pomena je i Dragan Todorović, studentski prvak u bacanju diska i koplja.

Atletika se u Varvarinu daleko bolje pokazala u formi atletske gimnastike. Klub za atletsku gimnastiku je u Varvarinu osnovan još 1987.godine. Od tada pa do sad održao je kontinuitet, s tim da se od rekreativnog pretvorio u trofejni sport. Sve je započelo dolaskom Konana u Varvarin, a priča se vremenom uspešno nastavila i traje i danas.

Bodibilding klub Konan

Bodibilding klub Konan

Bodibilding kao sport je u Varvarin doneo Branislav Lukić, koji je njegov utemeljivač u Varvarinu. Nekada je bio vrhunski takmičar, nakon toga je postao trener, pa savezni sudija. U Varvarinu je 1987.godine osnovao klub Konan. I tako je legendarni Konan po prvi put zaista stigao u Varvarin.

Klub je ostvario brojne uspehe na takmičenjima, kako individualne, tako i kolektivne. Osim brojnih nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima, klub je bio organizator dva državna prvenstva, Kupa Jugoslavije 1997.godine, sa 300 takmičara, i prvenstva Jugoslavije 2002.godine, sa 400 takmičara.

Klub za atletsku gimnastiku Zevs

Klub za atletsku gimnastiku Zevs

Klub Zevs su osnovali Andrija i Saša Živadinović 2008.godine. Nakon uspešne takmičarske karijere i osvojenog 2.mesta na državnom prvenstvu u Barajevu 2001.godine, Andrija se posvetio bodibildingu i na ovaj način. Počeci kluba su bili skromni, dok danas ima veoma dobre uslove za rad i adekvatan prostor, i pre svega kontinuitet u radu.

Klub je sačuvao kontinuitet i kada je rukovodstvo preuzeo Danijel Barbulović. Uspesi ni ovde nisu izostali, a nagrade je za klub osvajao Aleksandar Živković, koji se takmičio i za klub Konan, a takođe i Ivan Veljković. Obojica su osvajali nagrade i na međunarodnim takmičenjima.

Fitnes centar Titanija

Fitnes centar Titanija

Klub Titanija je novi fitnes centar koji su osnovali Ana i Đorđe Komljenovic. Iako su u Varvarinu najnoviji u ovom sportu, klub je vrlo brzo stekao veliku popularnost među ljubiteljima fitnesa zbog sadržaja koje nudi kao i zbog svoje opremljenosti.

Ovaj fitnes centar za razliku od prethodna dva nije imao takmičarske nastupe, već pre svega rekreativne sadržaje. Tome je možda najviše doprinela aktuelna situacija koja je uticala na rad svih klubova, pa i Titanije. Ipak, ukoliko volite rekreaciju, od stonog tenisa, preko aerobika pa do teretane, klub je odličan izbor.

Boks u Varvarinu

Kikboks klub Jova Kursula

Boks kao sport u Varvarinu ima dužu istoriju, čija priča započinje u posleratnom periodu. Hronika varvarinskog sporta zapamtila je imena dvojice boksera poznatih kao Rače i Kamba. U periodu od 50-tih do 60-tih godina Varvarin je imao registrovani bokserski klub za takmičenja. Nakon ovog perioda nastalo je zatišje, sve do nama bliskog doba.

Veliku promenu u varvarinski boks doneo je Milomir Jančić, osnivanjem boks kluba Jova Kursula 2012.godine. Ovaj poduhvat pratio je uspehe koje je na takmičarskom planu postigao Viktor Jančić, koji je profesionalno nastupao za Radnički iz Kragujevca, a danas se boksom profesionalno bavi u Nemačkoj.

Pod upravom Milomira Jančića u Varvarinu već skoro deceniju treniraju brojni omladinci koji sem rekreativnom imaju i uspešne takmičarske nastupe. Od dosadašnjih članova kluba uspehe na takmičenjima su ostvarili Miloš Đurđević, Aleksandar Petrović i Miloš Stojanović.

Sportovi na otvorenom

Biciklizam stiče sve veću popularnost

Varvarin ima odlične uslove za sportove na otvorenom, a jedan od njih je biciklizam za koji postoje gotovo savršeni uslovi. Pre svega zahvaljujući terenu na kom se opština nalazi, gde se nalaze odlični potencijali, uz neophodna ulaganja u infrastrukturu.

Sportsko-rekreativni kompleks koji postoji kraj Hale sportova u Varvarinu, i bazen kao glavni sadržaj su još jedna opcija za ljubitelje rekreacije. Postoje i brojni projekti koji postoje kao ideja ili na kojima se radi, i koji su u svakom pogledu jedna od perspektiva Varvarina.

Categories
Istorija

Varvarin – selo i varoš

Kako su se podelili varoš i selo?

Danas kraj Velike Morave postoje varoš i selo Varvarin. Već više od 150 godina postoje jedno kraj drugog i neku vrstu nevidljive granice među njima čini korito Kalenićke reke. Granica jeste skoro nevidljiva, na nekim tačkama gotovo ni da ne postoji.

Kada je došlo do razdvajanja varoši i sela, ta granica je i precizno definisana. Ona postoji i danas i razdvaja atar Sela Varvarin i područja varošice. Da je lokalpatriotizam i nekada bio u modi, može se videti baš iz podele Varvarina na varoš i selo.

Prva inicijativa podele na selo i varoš
Razglednica Varvarina s početka 20.veka

Sredinom 19.veka je Varvarin počeo ubrzano da se razvija. Već popis Kneževine Srbije iz 30-tih godina 19.veka navodi Varvarin kao jedno od najvećih naselja kruševačkog kraja. Prema popisu koji je beležio broj stanovnika, Varvarin je bio na osmom mestu sa 536stanovnika, iza Kruševca (1163), Odžaka kod Trstenika (1007), Obreža (936), Trstenika (830), Kukljina (748), Novog Sela (634) i Osredca (551).

Ovo je podatak joji pokazuje koliko je kruševački kraj u to vreme bio zaista napredan. Kraj je te godine bio oslobođen i uključen u sastav Kneževine Srbije. Inače, u to isto vreme najviše stanovnika ima Beograd, nešto više od 7000, a za njim su bile varoši Šabac sa 3000 i Jagodina sa 2500 stanovnika. Nagli razvoj Varvarina potrajao je do kraja 19.veka, od kada do danas održava sličan broj stanovnika.

Upravo u vreme nagle ekspanzije, kada se i broj stanovnika uvećao i kada je došlo do razvoja trgovine i zanatstva dolazi do ideje da se podele selo i varoš. Interesantno, prvi put je ova inicijativa potekla iz današnjeg Sela Varvarin. Ne postoje jasnije sačuvani podaci šta je uticalo na to da se ona pokrene, ali je 1875.godine ona dokumentovana.

Opštinari sela su se januara 1875.godine obratili Narodnoj skupštini sa molbom da se severni deo proglasi za varoš i da se zvanično preimenuje u Bela Crkva. Očigledno je u to vreme na terenu već postojala takva podela. Inicijativa je usvojena i prosleđena na vladu, ali je stav bio da i ime varoši treba da ostane Varvarin. Podela je ipak sačekala izvesno vreme, možda i zbog rata koji je izbio ubrzo.

Ukaz o imenovanju Varvarina za varoš
Razglednica Varvarvarina prve polovine 20.veka

Varvarin će za varoš ukazom proglasiti kralj Milan 1882.godine. Prošla je nekoliko godina od prvobitne inicijative koju su pokrenuli sami meštani. Nema sumnje da je kralj Milan uzimao u obzir inicijative koje su mu stizale, i možda se radi upravo o onoj koja je 1875.godine izneta pred skupštinu. Sigurno da su i nove u međuvremenu stizale na dnevni red.

Iz zvanične dokumentacije znamo da je kralj Milan Obrenović 29.novembra 1882.godine doneo ukaz kojim je deo naselja proglašen za varošicu. Istim ukazom je bio pozvan deo meštana sela koje je izuzeto od ukaza da se izjasne da li bi se pripojili varoši. Ono što je prema ukazu bilo neophodno je da se snose troškovi izvođenja plana regulacije i nivelacije.

Upravo ovaj deo, koji se odnosio na troškove koje su meštani trebali da snose pokrenuće spor od preko dve decenije. On je okončan gotovo na samom kraju 19.veka, kada su se presudom varoš i selo u praksi podelili, nakon što je izjašnjavanjem birača doneta odluka ko pristaje da snosi troškove definisanih ukazom, a ko ne.

Proglašenje varoši – podela na varoš i selo
Varoš Varvarin prve polovine 20.veka

S kraja 19.veka u Srbiji postoje seoske opštine i jedna od njih je Varvarin, kojoj pripadaju zaseoci Varvarin i Maskare, današnja sela. Međutim, seoska kancelarija se nalazi u današnjem selu, odbornici su većinski iz tog dela naselja, a današnja varoš je već dobila ukaz, dok u praksi nije imala ništa. Revoltirani zbog toga, stanovnici se obraćaju načelniku sreza Temnić 1894.godine radi izdvajanja varoši.

Ovim zahtevom biće pokrenut postupak koji će potrajati nekoliko meseci. Odvijao se vrlo intenzivno, ali i prilično demokratski, tako da je do razdruživanja došlo januara 1895.godine. Želja meštana današnje varoši je bila da se formira “opština belocrkvanska varoši varvarinske”, što znači da je makar i neformalno za današnju varoš i dalje postojao naziv Bela Crkva.

Načelnika sreza Temnić je uputio predstavku Sudu opštine varvarinske dana 1.novembra 1894.godine, kojom je usvojio zahteve potpisanih meštana o sprovođenju ukaza iz 1882.godine. Odlukom je ustanovio visinu troškova radi izvođenja plana regulacije i nivelacije. Pred meštanima i današnje varoši ali i sela bilo je da se izjasne da li žele da trošak isplate ili ne.

Stanovnici današnje varoši, u to vreme 100 poreskih glava izjasnili su se 20.novembra 1894.godine da pristaju da plate zahtevane troškove. Meštani sela su se na zboru 13.novembra 1894.godine izjasnili da ne žele da plate troškove i da žele da se odvoje od varoši u zasebnu seosku opštinu. Na kraju je 20.novembra sklopljen ugovor o podeli opštinskih dobara između varoši i sela, šta kome ostaje.

Ovaj ugovor se pred državnom skupštinom našao 17.januara 1895.godine. Usvojen je dogovor o podeli i ustanovljeno da granica varoši ide od Morave na istoku do jagodinskog druma na zapadu, od katunskog atara na severu pa do jaza vodenice Marka Cvetkovića na jugu, duž Kalenićke reke do brane i vodenice na Velikoj Moravi. Ove granice, gotovo identične, važeće su i danas.

Categories
Istorija

Moravske štafete Varvarina

Kajak, regate i sportski život na Moravi

Varvarin je na sve moguće način vezan za Moravu kroz svoju istoriju, pa tako i sportskim životom. U prošlosti su ovi sportovi bili daleko prisutniji, a sportski život na Moravi intenzivniji. Danas se on najviše svodi na ribolov, stari dobri veslački sportovi, pa, nema ih više.

Na Moravi danas nema ni skeledžija, koji su opevani i u popularnoj narodnoj pesmi. Stare fotografije čuvaju sećanja na vrlo lepa sportska dešavanja koja su okupljala Varvarince na obalama Morave, u dočeku štafeta, kao i na starom mostu, odakle su dočekivane ili ispraćane.

Kajak i regate
Kajakaši na Moravi kod Varvarina

Kajak je kao sport bio prisutan pre svega u posleratnom periodu. Treba naglasiti da u Varvarinu nije postojao veslački klub, ali da se do Varvarina vrlo često vozio kajak. Neke od regata su se završavale kraj Varvarina ili bi im krajnje odredište bilo u Sastavcima, ali su isto tako i polazile iz Varvarina.

Ova tradicija je prekinuta 90-tih godina, i jedan pokušaj njenog oživljavanja dogodio se 1998.godine kada je ekspedicija iz Varvarina krenula do ušća Morave u Dunav. I u kasnijim godinama bilo je nekoliko inicijativa, i dolazaka regata do Varvarina, s tim da to nije na istom nivou kao 70-tih godina 20.veka.

Moravska štafeta
Doček štafete na starom mostu

Poseban značaj za Varvarin imala je štafeta koja se organizovala na Moravi za Dan mladosti 25.maja. Za dan praznika organizovala bi se štafeta kajakom koja je polazila od Stalaća, u Varvarinu bi bio pravljen doček, a kajakaši su ispraćani dalje, niz Moravu.

Pravljena su i sportska takmičenja koja su se odvijala u tadašnjoj bašti “Morava”, na čijem mestu se danas nalazi hotel “Plaža”. Start se nalazio u Sastavcima, a cilj za takmičare je bio kraj bašte, gde su se po završetku takmičenja organizovala druženja.

Rekreativni sportovi
Takmičenje na Moravi

Morava je uvek bila popularna i kao varvarinska plaža, ali za plivače je ovde uvek potreban oprez zbog njenih virova. Vožnja čamcima Moravom je takođe nekada bila mnogo prisutnija nego danas, a Varvarincima je osim sporta služila i kao jedan vid zabave.

Danas su retke čamdžije na Moravi, i na ovaj način možete da upoznate Varvarin iz sasvim drugačijeg ugla. Nekadašnje skele koje su bile prevozno sredstvo su iščezle, preostala je još skela kraj Maskara, ali ni ona više ne radi istim kapacitetom kojim je nekad radila.

Život na Moravi nekad i sad
Ispraćaj štafete iz Varvarina

Život se na Moravi i danas odvija istim tokom kao što je i nekad, samo su se ljudi više udaljili. Retki su splavovi koji danas postoje i koji osim rekreacije omogućavaju i jedan vid zabave na reci. Posebno je korisno u letnjim mesecima, kada na Moravi može zaista da se uživa.

Ribolovci su naročito odani Moravi, i oni su ovde uvek prisutni, bilo da je u pitanju takmičarski, ili iz hobija i zadovoljstva. Dosta Varvarinaca uživa u ribolovu i nalazi pravi mali raj i mir ovde kraj reke, a isto tako se organizuju i ribolovačka takmičenja.

Poseban značaj naših dana ima manifestacija “Plivanje za Časni krst” koja se tradicionalno organizuje za praznik Bogojavljenje. Iz godine u godinu veliki broj plivača učestvuje u događaju, koji ima višestruk karakter, iako je takmičarski, ipak je više tradicionalni, verski i kulturni događaj.