Categories
Istorija

Pozorište kao tradicija

Varvarinske daske koje život znače

Pozorište i kao ustanova u Varvarinu ima veoma značajan kontinuitet. Prošle su dve decenije od kako je krenula njegova ekspanzija u Varvarinu, i kada je Gradsko pozorište doživelo procvat. Na daskama koje život znače smenjivale su se razne generacije i za ovo vreme, a izvedene su brojne predstave, na scenama u Varavarinu kao i tokom brojnih gostovanja.

Ovo je na kratko bacilo u zaborav glumačku i pozorišnu tradiciju u Varvarinu koja je više nego pohvalna. Ona nije samo na pojedincima koji su se kasnije proslavili po brojnim srpskim pozorištima ili na televiziji, kao ni na dramskoj sekciji koja je pri varvarinskoj školi uvek uspešno radila. Varvarinsko pozorište prvu svoju predstavu izvelo je početkom 20.veka.

Pozorište prve polovine 20.veka
Varvarinsko pozorište prve polovine 20.veka

U Varvarinu je 1906.godine održana Velika poljoprivredna izložba, u današnjem smislu Sajam poljoprivrede. Izložba je bila višednevni događaj, sa brojnim pratećim sadržajima koji su ga obogatili. Kao jedan od završnih delova izložbe bila je predstava “Hajduk Veljko”. Za tu priliku se okupila glumačka družina koja je nazvana po Jovanu Kursuli, kome je u Varvarinu uvek ukazivana počast.

Glumačka ekipa je nazvana Varvarinsko Diletanstko pozorište, i poznato je da je predstavu izvedenu 1906.godine repriziralo 1910.godine, za obeležavanje 100-godišnjice bitke. Očigledno da nije bio veliki izazov okupiti glumce koji će predstavu da odigraju, jer je varvarinski kraj uvek bio rasadnik glumačkih talenata, što će se pokazivati u narednim godinama.

Ne postoji mnogo podataka za kasniji period, niti o aktivnostima dramske grupe iz Varvarina. Nesumnjivo je ona nastavila da radi, baš kao što je u to vreme punom parom radio i crkveni hor koji je okupljao veliki broj članova. Poslednja aktivnost koja će se odigrati uoči promena u zemlji bila je predstava “Kaplar Miloje”, izvedena u Varvarinu neposredno uoči kraja Drugog svetskog rata.

Pozorište Varvarina u novoj Jugoslaviji
Varvarinsko pozorište Socijalističke Jugoslavije

Posleratne godine donele su zaokret kako u političkom tako i u kulturnom životu. Vlasti nove Jugoslavije držale su do kulture kao važnog dela svakodnevnog života, pa se za to izdvajalo dosta vremena. Jedan od važnih projekata bilo je da se osim obnovljenoh Kruševačkog pozorišta, pokrenu scene i u ostalim mestima Rasinskog okruga, tako da i Varvarin dobija svoje pozorište.

Novoustanovljeno pozorište u Varvarinu dobilo je naziv “Abrašević”. U kasnijim godinama iz njega će proisteći KUD “Abrašević” koji je preko dve decenije veoma uspešno radio. Pozorište je radilo oko dve decenije, a naročito aktivno je bilo 50-tih godina. Tada su se na daskama koje život znače u Varvarinu nizale predstave: Đido, Zajednički stan, Čikina kuća, Devojačka kletva… Samo neke od njih.

Tokom 60-tih godina pozorište je iznenada prestalo sa radom, delom zbog odlaska starijih glumaca, delom i zbog nezainteresovanosti rukovodećih kadrova za kulturu. Što je velika šteta jer su i u tim godinama ostala velike glumačke veličine kao što je bio Staša Prokić. Za njega kažu da bi briljirao na bilo kojoj sceni, ne samo u Jugoslaviji, samo da je želeo da ode iz Varvarina.

Nakon dužeg zatišja i perioda stagnacije u Varvarinu je na sceni 1989.godine izveden nova predstava. Bila je to Autobiografija, Branislava Nušića. U to vreme već je počeo sa radom novi Dom kulture što je budilo optimizam u obnovu rada pozorišta i da varvarinskoj kulturi ponovo predtoje svetli dani. Ipak, raspad zemlje je sve to na jedno vreme usporio.

Pozorište Varvarina poslednje Jugoslavije i Srbije
Gradsko pozorište Varvarin

Već organizacijom ove predstave postavljeni su temelji za osnivanje Gradskog pozorišta u Varvarinu. Osim velikog entuzijazma pojedinaca koji su bili nosioci pozorišta u narednim decenijama, Zorana Obradovića, Aleksandra Vasića, Vojkana Paviča i drugih, dve osobe su posebno uticale da pozorište ponovo zaživi. Najpre profesorka Dragica Dakić, kao direktorka Doma kulture, koja je i u godinama najveće krize održala kulturni živoz na veoma zavidnom nivou.

Nakon toga novi direktor Doma kulture Toplica Simić omogućava da se pri Domu kulture ponovo osnuje pozorište. Prva predstava je izvedena 1998.godine, bila je to predstava “Banović Strahinja”. Pravu senzaciju izazvala je predstava “Ivkova slava” koja je za kratko vreme proslavila tek obnovljeno pozorište. Vrata su nakon toga bila otvorena na mnogim domaćim festivalima.

Veliki značaj i uticaj imala je saradnja sa velikim doajenom Kruševačkog pozorišta Milijom Vukovićem, koji je režirao niz predstava. Bilo ih je veliki broj koje su se tokom godina nizale: Piromani, Kidaj od svoga muža, Balkanski špijun, Čudo u Šarganu, Urnebesna tragedija… I ovde se niz nastavlja, a sem premijera reprize je teško i pobrojati.

Ovaj period rada pozorišta su obeležili sjajni glumci amateri, koji su amateri jedino zbog toga što za glumu nisu formalno obrazovani. Brojne predstave obeležili su Zoran Obradović, Suzana Jovanović, Vesna Čabrić, Vojkan Pavić, Zoran Nestorović, Aleksandar Vasić, Lidija Stevanović, Života Žota Ignjatović, Maja Matić, Milan Svrzić i brojni drugi glumci koji su zablistali na sceni pozorišta.

Pozorište danas

Teško je bilo šta reći na ovu temu, jer aktivnost pozorišta poslednjih 5 godina ne postoji. Zbog čega su se Gradskom pozorištu Varvarina ponovo dogodile 60-te godine, tačno pola veka kasnije, najviše je pitanje za čelne ljude iz oblasti kulture. Novca za kulturu nikad nije bilo dovoljno, toga smo svi svesni, pitanje je samo da li je bilo volje. Ako je do sjajnih amatera, toga nikad nije nedostajalo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *