Categories
Istorija

Juhor, temnićki Parnas

Kulturni život Varvarina i Temnića

Kulturni život Varvarina i Temnića bi svojom raznolikošću i bogatstvom kroz vreme mogao da ukaže na dve stvari. Prva, da je ranije bio dosta bogatiji nego što je to danas slučaj. Druga, da se kulturi i umetnosti pridavao dosta veći značaj, u svim njihovim segmentima. Kada je reč o Varvarinu i njegovoj okolini, oni su zaista brojni.

Materijalni ostaci na prostoru Temnića ukazuju na to da je pismenost u ovim krajevima bila i u davna vremena prisutna. Najbolje svedočanstvo je Temnićki natpis, koji je dao ime i jednoj od najznačajnijih kulturnih manifestacija Varvarina. O njoj će posebno biti reči, zbog značaja i prestiža koji je postigla.

Kada se približimo bliskijoj prošlosti i nama savremenom dobu, bogatstvo kulturnog života postaje sve jasnije. Cvetaju dramska i muzička umetnost, brojni stvaraoci likovne i primenjene umetnosti, u novije doba i fotografije. Naravno, i književni stvaraoci koji u reči pretoče sve boje svog zavičaja.

Književnost i pisano stvaralaštvo

Književna promocija u Varvarinu

Veliki je vremenski raspon između Temnićkog natpisa i druge polovine 19.veka kada imamo prva sačuvana pisanja iz našeg kraja. Daleko od toga da ih u međuvremenu nije bilo, ali mi ih danas nemamo sačuvane. Dobrim delom su za to zaslužne istorijske prilike koje su dovele do toga da se narodna književnost očuvana jedino usmenim putem.

Čak i tako sačuvana, kroz narodne pesme, izreke i priče zabeležene iz Temnića, dosta govori o narodnom duhu svog vremena. Vrlo su interesantne pesme koje govore i o narodnom životu i običajima, kao i o nedaćama sa kojima se borio. Sve to zabeleženo je tokom 19.veka, najviše zaslugom Stanoja Mijatovića i njegovom terenskom radu.

Književnost 20.veka donela je nove forme i dosta više stvarala, koji su se lično afirmisali. To je postalo dosta češća praksa u protekle četiri decenije, kada knjiga postala dosta dostupnija široj javnosti, i kada je prestanak cenzure omogućio širu umetničku i stvaralačku slobodu.

Do danas su se među umetnicima iz Varvarina i Temnića najviše afirmisali Zlata Živadinović iz Bačine, Toplica Simić, nekadašnji direktor Doma kulture, književnik i publicista, Aleksandar Vasić, istaknuti član Pozorišta iz Varvarina i pisac jedne od najpoznatijih knjiga o Varvarinu, Nataša Živić-Stanković, poreklom iz Varvarina, i drugi.

Osim navedenih književnika, postoji niz drugih stvaralaca iz Varvarina i varvarinskog kraja, ili onih koji su potekli iz Varvarina, a svoj stvaralački rad nastavili na drugom mestu. Pored njih, postoji i veliki broj stvaralaca kojima je književni rad hobi, ili su još uvek neafirmisani kao autori.

Pozorišna i dramska umetnost

Predstava Gradskog pozorišta Varvarin

Pozorišna umetnost u Varvarinu datira još s početka 20.veka i vezana je za organizaciju Velike poljoprivredne izložbe. U sklopu izložbe priređena je i pozorišna predstava “Hajduk Veljko” koju je izveo pozorišni ansambl iz Varvarina. Grupa je nastavila da radi u kasnijim godinama, pa i za vreme Drugog svetskog rata.

Posebno će se pozorišna umetnost aktivirati u posleratnim godinama, i vrlo brzo će pozorište steći veliku popularnost. Predstave su se nizale, a iz ovog vida scenske umetnosti će se pojaviti i kulturno-umetničko društvo. Uz kraće prekide, pozorište je očuvalo svoj kontinuitet sve do početka 21.veka.

S kraja 90-tih godina pozorište u Varvarinu će doživeti novu renesansu, koja je potrajala skoro dve pune decenije. Odigran je veliki broj predstava, na brojnim scenama đirom zemlje, a veliki broj glumaca amatera Gradskog pozorišta Varvarin prikazao je svoj talenat i umeće. Isti slučaj je bio i u pređašnjim generacijama.

Ovo svakako nije slučajnost, jer je varvarinski kraj inače poznat po mnogim dobrim glumcima, od kojih su se mnogi dokazali i na većim scenama. Neki od njih su ostvarili i uspešnu filmsku i televizijsku karijeru, najpoznatiji je Jovan Janićijević-Burduš, a u mlađim generacijama Natalija Dimitrijević, rediteljka poreklom iz Varvarina.

Muzička i vokalna umetnost

Orkestar na manifestaciji “Na izvoru kraj kisele vode”

Ova vrsta umetnosti je verovatno najraširenija, i jedna od najpopularnijih. Ne samo u savremeno doba, već i kroz sve periode u prošlosti kraja. Danas možemo da kažemo da su jedno od glavnih obeležja Bošnjana vrsni harmonikaši, kojih ima takođe i u ostalim mestima opštine. Pored harmonikaša, tu su i drugi muzički izvođači.

Muzička umetnost je naročito zaživela u drugoj polovini 19.veka. Tada se narodnim i tradicionalnim instrumentima, okarini i fruli, pridružuju bas, gitare i drugi instrumenti. Početkom 20.veka veliku popularnost stiče harmonika, i ostaće do danas sastavni deo svih narodnih veselja, igranki ili orkestara.

Osim orkestara, koji su veliku slavu u Varvarinu doživeli 60-tih i 70-tih godina 20.veka, veoma važan deo muzičkog života bio je i hor. Varvarinski hor je uspešno radio decenijama, posebno tokom prve polovine 20.veka. Hor je radio i tokom Drugog svetskog rata, a pre njega ostvario je brojne turneje širom zemlje i van nje.

Savremeno doba donelo je novi pristup muzici, ali i mnoga imena koja su se u tom svetu afirmisala. Neki od njih su Srđan Jovanović, zatim Predrag Peca Jovanović i Saša Vasić kao vokalni solisti, članovi nekada vrlo popularnog benda “Skakavci”, Milan Svrzić i Igor Lazarević, velika nada operske scene Milena Damnjanović… Kada su svirači u pitanju tu su Danilo Mišković, Željko Damnjanović, Nenad Simić, i drugi na harmonici, Mihajlo Antonijević, na saksofonu, Aleksandar Jovanović, na klaviru…

Likovna i primenjena umetnost

Promocija karikatura Gorana Ćeličanina-Čelika

Likovna umetnost je takođe veoma prisutna kada je kulturni život varvarinskog kraja u pitanju. Veliku popularnost je stekla zahvaljujući slikarstvu, i stvaraocima koji su i akademskog obrazovanja danas, kao i slikarima naivcima po kojima je kraj dosta poznat.

Čest motiv slikara varvarinskog kraja su upravo zavičajni motivi, bilo da je u pitanju priroda i pejzaži, ili su u pitanju neke od znamenitosti i arhitektura. Osim slikara kod kojih su prisutne različite tehnike, jedan veliki period poslednjih decenija obeležila je i karikatura, posebno zahvaljujući Goranu Ćeličaninu-Čeliku.

Prisutno je i vajarstvo, a poslednjih decenija su među varvarinskim stvaraocima primenjene umetnosti zaživeo dizajn različitih profila, od tekstilnog do grafičkog dizajna. Na dizajn se nadovezuje i fotografija, pre svega kada je umetnost u pitanju, i neki od stvaralaca su postali priznati umetnici.

Neki od najpoznatijih slikara varvarinskog kraja su Nenad Šelić, Dragoljub Bjedov-Beg, Tomislav Paunović, Budimir Rajković-Linger, Dobrivoje Stević-Peca, Branislav Spasojević-Laćin, Milutin Mojsilović, i brojni drugi. Kada su u pitanju strip, karikatura, grafika i dizajn, tu je Goran Ćeličanin, u vajarstvu Goran Mikić, a u fotografiji  Slobodan Simić.

Kulturni život Varvarina i njegova perspektiva

Ovo je samo kratak pregled svega onoga što o kulturnom životu Varvarina i njegovim stvaraocima može da se kaže. Svakoj od tema biće posvećen poseban prostor, da bi se o svemu dovoljno i ravnopravno reklo. Ono što posebno treba da imponuje je to što mnogo toga može da se kaže, zahvaljujući radu umetnika iz svih oblasti.

Ako gledamo iz ugla današnjice, kulturni život Varvarina nekad deluje veoma bogato. U najmanju ruku bi samo za radove stvaralaca likovne i primenjene umetnosti mogao da postoji atelje, kao i uslovi za rad hora, pozorišta i drugih umetničkih stvaralaca. Realnost je takva da u ovom trenutku malo toga postoji, a nosioci aktivnosti kada je kulturni život u pitanju su Opštinska biblioteka Varvarin i individualci entuzijasti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *