Month: June 2021

Varvarinsko kulturno leto

“Temnićki natpis” jedna je od najdugotrajnijih manifestacija i zaštitni znak temnićkog kraja. Ovo je manifestacija koju danas organizuje Opštinska biblioteka Varvarin, poznata je i i kao “Kulturno leto”. Koncept koji je ustanovljen na početku vremenom se menjao, pridodavani su novi sadržaji, a do danas stotine učesnika bili su sastavni deo manifestacije.

Manifestacija je u početku okupljala ljubitelje kulture i umetnosti, posebno literarnih radova i likovne umetnosti. Vremenom je obogaćena scensko-muzičkim programom, promocijama i likovnim kolonijama. Transformisala se kako je vreme prolazilo i u skladu sa mogćnostima za realizaciju, ali je tokom protekle 3 decenije postala svojevrstan brend opštine Varvarin.

Kulturno leto i njegovi počeci

Ideja o nastanku jedne kulturne manifestacije koja bi objedinila sve podjuhorske i pomoravske opštine javila se početkom 90-tih godina. Manifestacija je bila zamišljenja kao “Juhorski karavan”, koja bi tokom leta menjala lokacije kroz sve opštine koje bi bile uključene u realizaciju. Ipak, usled poznatih zbivanja u Jugoslaviji tih 90-tih godina, od ideje u ovom formatu se odustalo.

Ipak, nije se odustalo od toga da integralni delovi ove manifestacije zažive. Inicijativa je pokrenuta je 1995. godine od strane književnika Toplice Simića, Brativoja Markovića, Borislava Radosavljevića, Nikodija Spasića i Đorđa Petkovića. Iz nje su proistekle različite manifestacije koje i danas postoje kao što su “Juhorsko oko”, Likovna kolonija u manastiru Svetog Nikole, a u Varvarinu “Temnićki natpis”.

Značajnu ulogu u počecima manifestacije i njenom utemeljenju imala je profesorka Dragica Dakić, u vreme dok je bila direktor Doma kulture. Opštinski budžet ne bi bio dovoljan da pokrije potrebe organizacije, tako da su u velikoj meri doprinosili sponzori i pokrovitelji, domaći preduzetnici koji su finansijski podržavali organizaciju.

Razvoj manifestacije

Manifestacija “Temnićki natpis” se vremenom razvila u jedinstven koncept vezan za Varvarin koji okuplja likovne, književne i muzičke sadržaje. Zamišljeno je da traje između dva velika srpska praznika, Vidovdana i Velike Gospojine, koja se slavi u Varvarinu. Tako da je svako kulturno leto simbolično otvarano 27. ili 28.juna, a završavalo bi se 28.avgusta.

Za to vreme bile bi organizovane likovne kolonije, književne večeri i literarni konkursi, promocije i različiti kulturno-umetnički programi. Repertoar bi se realizovao u salama Opštinske biblioteke Varavarin, na letnjoj sceni u centru varoši ili velikoj sali Opštinske biblioteke, nekada Doma kulture. Gosti i učesnici manifestacije bili su umetnici kako iz zemlje tako i inostranstva.

Dugi niz godina su za realizaciju kulturnog leta bili zaduženi Mile Vasić, koji je svoj novinarski radni vek proveo u Varvarinu, i voditelj kulturnih manifestacija, kao i Nadica Vasić. Pored njih, rukovodilaca kulturnih ustanova i radnika u kulturi, doprinos realizaciji manifestacije davali su Gradsko pozorište Varvarin, koje je izvodilo premijere predstava, kao i KUD “Jovan Kursula” koje je otvaralo manifestaciju.

Kulturno leto do danas

Manifestacija se do danas održava u organizaciji Opštinske biblioteke Varvarin, a pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Varvarin. Značaj doprinos i danas imaju sponzorstva, kao i za sve kulturne manifestacije koje se održavaju na prostoru opštine Varvarin. Glavno obeležje manifestacije poslednjih godina postale su likovna kolonija, kao i kolonija karikature.

Danas manifestacija okuplja vrhunske slikare, iz Srbije, a prethodnih godina su učesnici bili i iz inostranstva. Bilo ih je iz Poljske, Češke, Rusije, i drugih zemalja, a prostorije Doma kulture ukrašene su radovima ovih stvaralaca. Likovnom kolonijom se tradicionalno završava manifestacija, a ulogu u okupljanju učesnika ima sadašnji direktor Opštinske biblioteke i poznati karikaturista Goran Ćeličanin.

Varvarinske daske koje život znače

Pozorište i kao ustanova u Varvarinu ima veoma značajan kontinuitet. Prošle su dve decenije od kako je krenula njegova ekspanzija u Varvarinu, i kada je Gradsko pozorište doživelo procvat. Na daskama koje život znače smenjivale su se razne generacije i za ovo vreme, a izvedene su brojne predstave, na scenama u Varavarinu kao i tokom brojnih gostovanja.

Ovo je na kratko bacilo u zaborav glumačku i pozorišnu tradiciju u Varvarinu koja je više nego pohvalna. Ona nije samo na pojedincima koji su se kasnije proslavili po brojnim srpskim pozorištima ili na televiziji, kao ni na dramskoj sekciji koja je pri varvarinskoj školi uvek uspešno radila. Varvarinsko pozorište prvu svoju predstavu izvelo je početkom 20.veka.

Pozorište prve polovine 20.veka

U Varvarinu je 1906.godine održana Velika poljoprivredna izložba, u današnjem smislu Sajam poljoprivrede. Izložba je bila višednevni događaj, sa brojnim pratećim sadržajima koji su ga obogatili. Kao jedan od završnih delova izložbe bila je predstava “Hajduk Veljko”. Za tu priliku se okupila glumačka družina koja je nazvana po Jovanu Kursuli, kome je u Varvarinu uvek ukazivana počast.

Glumačka ekipa je nazvana Varvarinsko Diletanstko pozorište, i poznato je da je predstavu izvedenu 1906.godine repriziralo 1910.godine, za obeležavanje 100-godišnjice bitke. Očigledno da nije bio veliki izazov okupiti glumce koji će predstavu da odigraju, jer je varvarinski kraj uvek bio rasadnik glumačkih talenata, što će se pokazivati u narednim godinama.

Ne postoji mnogo podataka za kasniji period, niti o aktivnostima dramske grupe iz Varvarina. Nesumnjivo je ona nastavila da radi, baš kao što je u to vreme punom parom radio i crkveni hor koji je okupljao veliki broj članova. Poslednja aktivnost koja će se odigrati uoči promena u zemlji bila je predstava “Kaplar Miloje”, izvedena u Varvarinu neposredno uoči kraja Drugog svetskog rata.

Pozorište Varvarina u novoj Jugoslaviji

Posleratne godine donele su zaokret kako u političkom tako i u kulturnom životu. Vlasti nove Jugoslavije držale su do kulture kao važnog dela svakodnevnog života, pa se za to izdvajalo dosta vremena. Jedan od važnih projekata bilo je da se osim obnovljenoh Kruševačkog pozorišta, pokrenu scene i u ostalim mestima Rasinskog okruga, tako da i Varvarin dobija svoje pozorište.

Novoustanovljeno pozorište u Varvarinu dobilo je naziv “Abrašević”. U kasnijim godinama iz njega će proisteći KUD “Abrašević” koji je preko dve decenije veoma uspešno radio. Pozorište je radilo oko dve decenije, a naročito aktivno je bilo 50-tih godina. Tada su se na daskama koje život znače u Varvarinu nizale predstave: Đido, Zajednički stan, Čikina kuća, Devojačka kletva… Samo neke od njih.

Tokom 60-tih godina pozorište je iznenada prestalo sa radom, delom zbog odlaska starijih glumaca, delom i zbog nezainteresovanosti rukovodećih kadrova za kulturu. Što je velika šteta jer su i u tim godinama ostala velike glumačke veličine kao što je bio Staša Prokić. Za njega kažu da bi briljirao na bilo kojoj sceni, ne samo u Jugoslaviji, samo da je želeo da ode iz Varvarina.

Nakon dužeg zatišja i perioda stagnacije u Varvarinu je na sceni 1989.godine izveden nova predstava. Bila je to Autobiografija, Branislava Nušića. U to vreme već je počeo sa radom novi Dom kulture što je budilo optimizam u obnovu rada pozorišta i da varvarinskoj kulturi ponovo predtoje svetli dani. Ipak, raspad zemlje je sve to na jedno vreme usporio.

Pozorište Varvarina poslednje Jugoslavije i Srbije

Već organizacijom ove predstave postavljeni su temelji za osnivanje Gradskog pozorišta u Varvarinu. Osim velikog entuzijazma pojedinaca koji su bili nosioci pozorišta u narednim decenijama, Zorana Obradovića, Aleksandra Vasića, Vojkana Paviča i drugih, dve osobe su posebno uticale da pozorište ponovo zaživi. Najpre profesorka Dragica Dakić, kao direktorka Doma kulture, koja je i u godinama najveće krize održala kulturni živoz na veoma zavidnom nivou.

Nakon toga novi direktor Doma kulture Toplica Simić omogućava da se pri Domu kulture ponovo osnuje pozorište. Prva predstava je izvedena 1998.godine, bila je to predstava “Banović Strahinja”. Pravu senzaciju izazvala je predstava “Ivkova slava” koja je za kratko vreme proslavila tek obnovljeno pozorište. Vrata su nakon toga bila otvorena na mnogim domaćim festivalima.

Veliki značaj i uticaj imala je saradnja sa velikim doajenom Kruševačkog pozorišta Milijom Vukovićem, koji je režirao niz predstava. Bilo ih je veliki broj koje su se tokom godina nizale: Piromani, Kidaj od svoga muža, Balkanski špijun, Čudo u Šarganu, Urnebesna tragedija… I ovde se niz nastavlja, a sem premijera reprize je teško i pobrojati.

Ovaj period rada pozorišta su obeležili sjajni glumci amateri, koji su amateri jedino zbog toga što za glumu nisu formalno obrazovani. Brojne predstave obeležili su Zoran Obradović, Suzana Jovanović, Vesna Čabrić, Vojkan Pavić, Zoran Nestorović, Aleksandar Vasić, Lidija Stevanović, Života Žota Ignjatović, Maja Matić, Milan Svrzić i brojni drugi glumci koji su zablistali na sceni pozorišta.

Pozorište danas

Teško je bilo šta reći na ovu temu, jer aktivnost pozorišta poslednjih 5 godina ne postoji. Zbog čega su se Gradskom pozorištu Varvarina ponovo dogodile 60-te godine, tačno pola veka kasnije, najviše je pitanje za čelne ljude iz oblasti kulture. Novca za kulturu nikad nije bilo dovoljno, toga smo svi svesni, pitanje je samo da li je bilo volje. Ako je do sjajnih amatera, toga nikad nije nedostajalo.

Zabave i igranke Varvarina kroz vreme

Zabava je sastavni deo svakodnevice bez obzira na vreme u kome se živi. U životu Varvarina zabava je oduvek bila prisutna, a prve pouzdane zapise o njoj imamo iz vremena dok se varošica još osnivala, i imala tek nešto više od 100 domaćinstava. Od tada je proteklo skoro 150 godina.

Poznati su bili vašari u Varvarinu kada bi se na jednom mestu sakupili različiti vidovi zabave, međutim, život se odvijao i mimo vašara. Svakodnevni život je bio dosta ispunjen muzikom, što se samo kroz vreme menjalo. Stasavale su nove generacije, i menjala se popularna mesta za okupljanja.

Donekle se i razlikovala zabava varoši Varvarin u odnosu na sela u nekadašnjem srezu Temnić, a kasnije opštini Varvarin. Ako gledamo varošicu, to je pre svega bio pravi boemski život, uz kafansko druženje i okupljanje na korzu, dok su po selima to bile igranke i sedeljke.

Kako je izgledala zabava nekad

Varvarinci već više od 100 godina imaju dosta razvijen kulturni život, pa su tako meštani bili članovi hora, pozorišta, imali svoja društva, pravili orkestre, kojih i danas ima u velikom broju. Svako vreme nosilo je i svoj vid zabave koji je uživao popularnost, ili donosilo lica koja su bila svima poznata.

Posebno je u sećanjima starog Varvarina ostala zabeležena Jela Krstić, ćerka Ljubisava obućara. Važila je za velikog boema, nikada se nije udavala. Sa svojim tamburašima je obilazila varoš i uveseljavala meštane sve dok u ponoć nije nastupala zabrana kretanja. Dakle, bilo ih je i nekad.

Jelu su nasledile brojne mlađe generacije muzičara koje su zabavljale svojom svirkom. Bilo je tih predratnih godina u Varvarinu i dosta igranki, koje su se pravile i za vreme rata. Oni pravi hedonisti i boemi su znali da sa muzikom na čamcima uživaju u vožnji Moravom do Kraljeva i nazad.

Zabava i igranke u varvarinskim selima

Zabava na selu se razlikovala u odnosu na zabavu u varoši najviše u tom pogledu što nije imala takvu raznovrsnost. Način života na selu, kao i rad, nisu ostavljali previše prostora za zabavljanje u toku dana, niti da to bude učestalo. Ipak, za svaki praznik, posebno verski, zabava je bila nezaobilazna.

Najveće igranke po selima su se organizovale za verske praznike, crkvene slave i bogomolje. Kola su se igrala oko crkve, sa velikim brojem igrača. Najveće igranke su se organizovale u Bačini, Orašju, Obrežu, Bošnjanu, Parcanu, Zalogovcu, Padežu koji je ranije pripadao Temniću.

Zabava nije bila toliko raznovrsna, ali kola koja su se igrala jesu, kao i stilovi igre. Ovih igranki danas nema, u onom pogledu kakve su nekad bile. Ipak, u nekim selima su se održale, takođe za velike praznike i bogomolje, i najčešće kao deo manifestacije “Susreti sela”.

Varvarinska zabava u posleratno doba

Varvarin se transformisao i modernizovao vremeno, pa je varoš donekle menjala izgled. Do danas je ostao očuvan skver kao njen centralni deo, a u posleratnim godinama to je bilo glavno šetalište i mesto okupljanja. Takođe i crkvena porta, koja je bila glavno mesto okupljanja za velike praznike.

U ovo vreme jako popularne postaju kafane, a do danas su kultni status stekle stara Sukina kafana, kafane hotela Balkan i Evropa, Maljokina kafana i druge. Najčešće su zabave organizovali varvarinski trgovci i zanatlije i njihova udruženja, a među najlepšima su bile studentske zabave.

Ovo doba obeležili su i orkestri koji su nastupali, bilo po kafanama, ili na mestima koja su postala vremenom popularna. Izgradnjom hotela Plaža bila je to terasa na Moravi, kao i klub Sportsko. Najpoznatiji orkestar koji se najduže održao bio je Mileta Tasića, sa Miletom Bolićem, Sandom violinistom, Aleksandrom Miladinovićem na dobošu i Miodragom Mitićem, saksofon i klarinet.

Zabava Varvarina novijeg doba

U život Varvarina su ušle zabave po ugledu na društvo zapada, postali su popularni najpre disko klubovi, kasnije diskoteke, a danas ponovo kafane dobijaju popularnost. Doduše, modernizovanije u odnosu na ranija vremena. Takođe, veoma dobre diskoteke se otvaraju sada i po selima.

Ptrehodne tri decenije u Varvarinu i okolnim mestima su otvarane dosta popularne diskoteke, i mesta za noćni provod. Od starog bioskopa u Varvarinu, gde je u kasnijim godinama bio otvoren “City Cafe”, pa diskoteke “Kum”, preko diskoteka u Donjem Krčinu i Obrežu, do popularne ćićevačke diskoteke “Sky”.

Za autora će posebno kultno mesto imati diskoteka “Excalibur”, koja je održala najduži kontinuitet od svih klubova. Kako vreme prolazi, javljaju se i nova popularna mesta za izlaske, u duhu mlađih generacija. Neke stvari se ipak ne menjaju, a to je duh zabave koji se u Varvarinu uvek održavao.

Kulturni život Varvarina i Temnića

Kulturni život Varvarina i Temnića bi svojom raznolikošću i bogatstvom kroz vreme mogao da ukaže na dve stvari. Prva, da je ranije bio dosta bogatiji nego što je to danas slučaj. Druga, da se kulturi i umetnosti pridavao dosta veći značaj, u svim njihovim segmentima. Kada je reč o Varvarinu i njegovoj okolini, oni su zaista brojni.

Materijalni ostaci na prostoru Temnića ukazuju na to da je pismenost u ovim krajevima bila i u davna vremena prisutna. Najbolje svedočanstvo je Temnićki natpis, koji je dao ime i jednoj od najznačajnijih kulturnih manifestacija Varvarina. O njoj će posebno biti reči, zbog značaja i prestiža koji je postigla.

Kada se približimo bliskijoj prošlosti i nama savremenom dobu, bogatstvo kulturnog života postaje sve jasnije. Cvetaju dramska i muzička umetnost, brojni stvaraoci likovne i primenjene umetnosti, u novije doba i fotografije. Naravno, i književni stvaraoci koji u reči pretoče sve boje svog zavičaja.

Književnost i pisano stvaralaštvo

Veliki je vremenski raspon između Temnićkog natpisa i druge polovine 19.veka kada imamo prva sačuvana pisanja iz našeg kraja. Daleko od toga da ih u međuvremenu nije bilo, ali mi ih danas nemamo sačuvane. Dobrim delom su za to zaslužne istorijske prilike koje su dovele do toga da se narodna književnost očuvana jedino usmenim putem.

Čak i tako sačuvana, kroz narodne pesme, izreke i priče zabeležene iz Temnića, dosta govori o narodnom duhu svog vremena. Vrlo su interesantne pesme koje govore i o narodnom životu i običajima, kao i o nedaćama sa kojima se borio. Sve to zabeleženo je tokom 19.veka, najviše zaslugom Stanoja Mijatovića i njegovom terenskom radu.

Književnost 20.veka donela je nove forme i dosta više stvarala, koji su se lično afirmisali. To je postalo dosta češća praksa u protekle četiri decenije, kada knjiga postala dosta dostupnija široj javnosti, i kada je prestanak cenzure omogućio širu umetničku i stvaralačku slobodu.

Do danas su se među umetnicima iz Varvarina i Temnića najviše afirmisali Zlata Živadinović iz Bačine, Toplica Simić, nekadašnji direktor Doma kulture, književnik i publicista, Aleksandar Vasić, istaknuti član Pozorišta iz Varvarina i pisac jedne od najpoznatijih knjiga o Varvarinu, Nataša Živić-Stanković, poreklom iz Varvarina, i drugi.

Osim navedenih književnika, postoji niz drugih stvaralaca iz Varvarina i varvarinskog kraja, ili onih koji su potekli iz Varvarina, a svoj stvaralački rad nastavili na drugom mestu. Pored njih, postoji i veliki broj stvaralaca kojima je književni rad hobi, ili su još uvek neafirmisani kao autori.

Pozorišna i dramska umetnost

Pozorišna umetnost u Varvarinu datira još s početka 20.veka i vezana je za organizaciju Velike poljoprivredne izložbe. U sklopu izložbe priređena je i pozorišna predstava “Hajduk Veljko” koju je izveo pozorišni ansambl iz Varvarina. Grupa je nastavila da radi u kasnijim godinama, pa i za vreme Drugog svetskog rata.

Posebno će se pozorišna umetnost aktivirati u posleratnim godinama, i vrlo brzo će pozorište steći veliku popularnost. Predstave su se nizale, a iz ovog vida scenske umetnosti će se pojaviti i kulturno-umetničko društvo. Uz kraće prekide, pozorište je očuvalo svoj kontinuitet sve do početka 21.veka.

S kraja 90-tih godina pozorište u Varvarinu će doživeti novu renesansu, koja je potrajala skoro dve pune decenije. Odigran je veliki broj predstava, na brojnim scenama đirom zemlje, a veliki broj glumaca amatera Gradskog pozorišta Varvarin prikazao je svoj talenat i umeće. Isti slučaj je bio i u pređašnjim generacijama.

Ovo svakako nije slučajnost, jer je varvarinski kraj inače poznat po mnogim dobrim glumcima, od kojih su se mnogi dokazali i na većim scenama. Neki od njih su ostvarili i uspešnu filmsku i televizijsku karijeru, najpoznatiji je Jovan Janićijević-Burduš, a u mlađim generacijama Natalija Dimitrijević, rediteljka poreklom iz Varvarina.

Muzička i vokalna umetnost

Ova vrsta umetnosti je verovatno najraširenija, i jedna od najpopularnijih. Ne samo u savremeno doba, već i kroz sve periode u prošlosti kraja. Danas možemo da kažemo da su jedno od glavnih obeležja Bošnjana vrsni harmonikaši, kojih ima takođe i u ostalim mestima opštine. Pored harmonikaša, tu su i drugi muzički izvođači.

Muzička umetnost je naročito zaživela u drugoj polovini 19.veka. Tada se narodnim i tradicionalnim instrumentima, okarini i fruli, pridružuju bas, gitare i drugi instrumenti. Početkom 20.veka veliku popularnost stiče harmonika, i ostaće do danas sastavni deo svih narodnih veselja, igranki ili orkestara.

Osim orkestara, koji su veliku slavu u Varvarinu doživeli 60-tih i 70-tih godina 20.veka, veoma važan deo muzičkog života bio je i hor. Varvarinski hor je uspešno radio decenijama, posebno tokom prve polovine 20.veka. Hor je radio i tokom Drugog svetskog rata, a pre njega ostvario je brojne turneje širom zemlje i van nje.

Savremeno doba donelo je novi pristup muzici, ali i mnoga imena koja su se u tom svetu afirmisala. Neki od njih su Srđan Jovanović, zatim Predrag Peca Jovanović i Saša Vasić kao vokalni solisti, članovi nekada vrlo popularnog benda “Skakavci”, Milan Svrzić i Igor Lazarević, velika nada operske scene Milena Damnjanović… Kada su svirači u pitanju tu su Danilo Mišković, Željko Damnjanović, Nenad Simić, i drugi na harmonici, Mihajlo Antonijević, na saksofonu, Aleksandar Jovanović, na klaviru…

Likovna i primenjena umetnost

Likovna umetnost je takođe veoma prisutna kada je kulturni život varvarinskog kraja u pitanju. Veliku popularnost je stekla zahvaljujući slikarstvu, i stvaraocima koji su i akademskog obrazovanja danas, kao i slikarima naivcima po kojima je kraj dosta poznat.

Čest motiv slikara varvarinskog kraja su upravo zavičajni motivi, bilo da je u pitanju priroda i pejzaži, ili su u pitanju neke od znamenitosti i arhitektura. Osim slikara kod kojih su prisutne različite tehnike, jedan veliki period poslednjih decenija obeležila je i karikatura, posebno zahvaljujući Goranu Ćeličaninu-Čeliku.

Prisutno je i vajarstvo, a poslednjih decenija su među varvarinskim stvaraocima primenjene umetnosti zaživeo dizajn različitih profila, od tekstilnog do grafičkog dizajna. Na dizajn se nadovezuje i fotografija, pre svega kada je umetnost u pitanju, i neki od stvaralaca su postali priznati umetnici.

Neki od najpoznatijih slikara varvarinskog kraja su Nenad Šelić, Dragoljub Bjedov-Beg, Tomislav Paunović, Budimir Rajković-Linger, Dobrivoje Stević-Peca, Branislav Spasojević-Laćin, Milutin Mojsilović, i brojni drugi. Kada su u pitanju strip, karikatura, grafika i dizajn, tu je Goran Ćeličanin, u vajarstvu Goran Mikić, a u fotografiji  Slobodan Simić.

Kulturni život Varvarina i njegova perspektiva

Ovo je samo kratak pregled svega onoga što o kulturnom životu Varvarina i njegovim stvaraocima može da se kaže. Svakoj od tema biće posvećen poseban prostor, da bi se o svemu dovoljno i ravnopravno reklo. Ono što posebno treba da imponuje je to što mnogo toga može da se kaže, zahvaljujući radu umetnika iz svih oblasti.

Ako gledamo iz ugla današnjice, kulturni život Varvarina nekad deluje veoma bogato. U najmanju ruku bi samo za radove stvaralaca likovne i primenjene umetnosti mogao da postoji atelje, kao i uslovi za rad hora, pozorišta i drugih umetničkih stvaralaca. Realnost je takva da u ovom trenutku malo toga postoji, a nosioci aktivnosti kada je kulturni život u pitanju su Opštinska biblioteka Varvarin i individualci entuzijasti.