Varvarin u beleškama putopisaca
Najraniju istoriju Varvarina možemo da pratimo iz prvih pomena koji su sačuvani u turskim defterima, gde se Varvarin pominje kao naseljeno mesto. Druga vrsta istorijskih izvora prvog reda koja ostavlja korisne podatke o Varvarinu su beleške putopisaca koji su prolazili našim krajevima.
Za razliku od deftera koji su administrativni dokumenti i služe u svrhe popisa i oporezivanja, ali su dosta pouzdani i detaljni, putopisi nisu formalnog karaktera. Oni izražavaju stav i lični utisak osoba koje su prolazile kroz Varvarin, ali su zbog utisaka i pružaju više informacija kojih u popisima nema.
Najznačajniji putopisci koji su kroz varvarinsku istoriju posetili mesto kraj Morave bili su Bertrandon de la Brokijer u prvoj polovini 15.veka, zatim poznati turski svetski putnik Evlija Čelebija skoro dva veka kasnije, u prvoj polovini 18.veka austrijska vojna komisija koju su činili pukovnik Najperg, činovnik Helbling i inženjerijski kapetan Epšelvic.
Do kraja 18.veka ponovo Austrijanci tokom ratova sa Turcima u nekoliko navrata prolaze krajeve oko Varvarina. Zapis o njima ostavio je i Josif Miteser, čuveni zemunski vojni oficir koji je održavao vezu sa srpskim kneževima, a upravo pismo namenjeno Miteseru je kasnije bilo kobno po Aleksu Nenadovića i uvod u Prvi srpski ustanak. Poslednji značajan putopisac bio je Feliks Kanic, koji je u dva navrata obilazio Varvarin.
Bertrandon de la Brokijer
Bertrandon de la Brokijer je bio burgunijski putopisac i činovnik na dvoru burgundskog vojvode Filipa III Dobrog. On je između 1432. i 1433. proputovao Bliski istok, Malu Aziju i Balkansko poluostrvo. Na zahtev Filipa Dobrog je dve decenije nakon putovanja napisao knjigu “Putovanje preko mora”.
Tokom ovog putovanja Brokijer je prošao kroz današnju Siriju, Malu Aziju, pa preko Balkana i kroz Srbiju u povratku domovini. Ostavio je jako zanimljive opise Srbije tog vremena neposredno uoči pada pod tursku vlast, a za nas je dosta značajan njegov boravak u okolini Varvarina.
Brokijer je putovao levom obalom Velike Morave od Kruševca na putu prema Smederevu. Na tom putu prošao je kroz Temnić. Iz tog opisa saznajemo o Varvarinu, kao i o turskoj floti koja se već u to vreme nalazila kod Stalaća, sa suprotne strane Morave. U svom zapisu govori:
“I posle ove varoši Kruševca pređoh rečenu reku Moravu na jednoj skeli i uđoh u državu desopta Rasije ili Srbije. I ono što je sa one strane reke Turčinovo je, a ono što je sa ove strane je rečenoga despota, koji plaća za to 50.000 dukata godišnji danak. A kada pređoh preko rečene reke naiđoh na vrlo lep i dobro naseljen kraj niz rečenu reku Moravu…”
Iz Brokijerovog zapisa imamo opis kraja, podataka da je kraj naseljen i položaj naselja u njemu, opis Stalaća koji je video preko reke i pomen folte. Za flotu kaže da je sam lično nije video jer hrišćanima nije dozvoljen prilaz, ali daje njen detaljniji opis na osnovu svedočanstva koje je slušao.
Evlija Čelebija
Evlija Čelebija, čije je puno ime Evlija ibn Derviš Mehmed Zilli, je tokom svog puta od skoro četrdeset godina obišao predele od Sirije, Egipta i Azerbejdžana do Rusije, Beča i samog severa Evrope. Gotovo pola decenije putovao je po Balkanu i ostavio zapise o životu na prostorima Srbije s kraja 17.veka.
U njegovim putopisima nalazimo i nesvakidašnje opise života u Srbiji pod osmanskom vlašću. Pobuna koju je Đorđe Rakoci podigao protiv turske carevine, dovešće 1660.godine Evliju Čelebiju u naše krajeve. Preko Sofije putovao je do Beograda, dolinom Morave.
Idući preko Pirota, Bele Palanke, Niša, Aleksinca, prošao je i kroz Krušavac koji je detaljno opisao. Dalji put ga je preko Paraćina, Batočine i Grocke do Beograda vodio i kroz Temnić. U svom zapisu govori da je prošao upravo levom obalom Morave i da je na tom mestu prešao reku i da su razapeli šatore.
Putopisi i izveštaji Austrijanaca
Nakon vremena Evlije Čelebije veliki broj stranaca prošao je našim krajevima, kod kojih može da se pronađe i po neki zapis naših krajeva. Engleskinja Ezel Kural Šo je prolazila na putu prema Carigradu, kao i engleski doktor Eduard Braun koji je 1669.godine prešao Moravu na istom mestu kao i Evlija Čelebija.
Iz tih zapisa znamo da je kod samog prelaza postojalo naseljeno mesto i iz njih saznajemo da je Morava u to vreme i dalje bila plovna. Već kroz jedan vek kasnije situacija se bitnije promenila, da bi se u 19.veku organizovala ekspedicija da se povrati plovnost Moravi.
U toku Bečkog rata između Turaka i Austrijanaca dogodila se Velika seoba Srba, kada je patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo Srbe preko Save i Dunava. Talas koji je krenuo sa juga prošao je i kroz Temnić i sa sobom povukao stanovništvo ovog kraja, pa odatle naselja u Sremu Obrež, Bačinci i druga.
Kada je nakon novog austrijsko-turskog rata početkom 18.veka napravljena nova linija razgraničenja dva carstva, a Austrijanci formirali Kraljevinu Srbiju, poslata je vojna komisija da utvrdi granice. Temnić i Varvarin nalazili su se na granici prema Osmanskom carstvu, kao i u vreme Despotovine.
Vojna komisija koju su činili pukovnik Najperg, činovnik Helbling i inženjerijski kapetan Epšelvic ostavila je dosta značajne podatke o našem kraju. Dok je Najperg uradio veoma detaljan popis, koji pokazuje da je Temnić u to vreme već bio dosta zapusteo, Epšelvic je uradio kartu ovog kraja.
Najperg u svom zapisu govori da u vreme kada su oni boravili Varvarin, Bačina, Maskare i Parcane nisu bili naseljenja mesta, jer su iza seobe ostala pusta. Navodi i spisak drugih mesta, gde su mnoga naselja zapustela. Epšelviceva karta pokazuje lokaciju na terenu svih ovih naselja.
Neposredno uoči izbijanja poslednjeg austrijsko-turskog rata i Kočine krajine u Srbiji, kroz naše krajeve je prošao Josif Miteser, očigledno sa ciljem sondiranja terena. Četvorica austrijskoh oficira su tom prilikom sačinila geografsku kartu, dok je sam Miteser ostavio opis.
U svom putopisu Miteser kaže da se pored Morave i Kalenićke reke nalazi mesto Bela Crkva sa 23 hrišćanske kuće i crkvom. Naseljeno je Bošnjane sa 10 kuća, i Obrež sa 43 kuće, a skele su se nalazile kod Varvarina, Obreža i Maskara. Kraj se za kratko vreme oporavio i uoči ustanka bio ponovo naseljen.
Oto Dubislav Pirh
Oto Dubislav Pirh bio je kapetan pruske vojske na proputovanju kroz Balkan. Knjiga “Putovanje po Srbiji u godini 1829.” putopis je kapetana pruske vojske koji živopisno i tačno opisuje zemlju na početku njenog oslobađanja od turskog nasleđa, tokom prve vlade Miloša Obrenovića.
Pirh je na svom putu prolazio kroz Varvarin čiji je opis zabeležio. U svom putopisu beleži lep utisak koji je stekao. Varvarin se tada po njegovom opisu uveliko oporavio, dvorišta su bila ograđena, a kuće pokrivene crepom i ušorene. Ostavio je zapis o promeni lokaciji Varvarina neposredno uoči bitke.
Feliks Kanic
Feliks Kanic je austrijski arheolog i putopisac koji je ostavio značajno delo “Srbija – zemlja i stanovništvo”. Proučavao je teritoriju Srbije i Bugarske u 19.veku, objavio je čitav niz knjiga koje je i ilustrovao, a u kojima je prikazao ove zemlje i njihove narode, a naročito starine sa ovih prostora.
Zapis Feliksa Kanica zatiče Varvarin koji već počinje da se menja ka ovakvom kakvim ga danas poznajemo. Opisuje varošicu o kojoj u svom zapisu kaže: “Ona se nalazi na ušću Kalenićke reke u Moravu i već je 1824.godine sagradila crkvu Uspenja Presvete Bogorodice, a 1896.godine je u 279 domova imala 1804 duša.”
Kanicov putopis dosta govori i o Temniću u celini, koji je proputovao kao i Levač. Beleži da je najteži udarac za Temnić nastao početkom poslednje decenije 19.veka kada je 14 sela izdvojeno iz Temnića i dodeljeno okolnim srezovima. Može da se primeti da je nakon toga zaista nastala stagnacija, jer varošica Varvarin i danas ima gotovo isti broj stanovnika kao i tada, pre više od jednog veka.