Categories
Istorija

Moravska tajna

Plovna prošlost Morave i moravski plovni koridor

U javnosti je ponovo postala aktuelna ideja o plovidbenom putu Dunav – Morava – Vardar, kojim bi Srbija dobila izlaz na more, budući da bi na jugu preko Vardara izašla na Egejsko More. Ova ideja je stara više od jednog i po veka, a i u vreme nastanka je bila slabo izvodljiva jer je najveća prepreka bila plovnost Morave. U prošlosti je Velika Morava bila i više plovna nego što je danas.

Danas je Velika Morava plovna svega 3 km uzvodno od ušća. U istoriji, bila je plovna sve do grada Ćuprije, u vreme Rimljana, dok je za vreme Turaka bila plovna i do Stalaća, gde se nalazila rečna flota. Međutim, tokom vekova, Velika Morava je doslovno zatrpana nanosima iz Južne Morave i Zapadne Morave, zbog čega je njeno korito danas dosta pliće u odnosu na srednji vek.

Od planova da reka postane plovna se ipak nije odustajalo. Prve i najveće akcije novijeg doba odvijale su se u drugoj polovini 19.veka, kada je Morava postala plovna do Stalaća i Varvarina. Kada je tokom 20.veka počeo program melioracije, 1966. godine bilo je predviđeno da Morava postane ponovo plovna, u prvoj fazi do Ćuprije, a kasnije sve do Stalaća, dakle čitavim tokom, ali ideja nije realizovana.

Parobrod na Moravi
Parobrod na Velikoj Moravi

U istoriji je ostalo zapisano da 1867. austrijski parobrod stigao do Stalaća. Pored toga je zabeleženo i da su još 1841. četiri poštanske lađe doplovile do Ćuprije. Takođe, i knez Miloš je preduzimao akcije sa namerom da Morava ponovo postane plovna, bar kao u vreme kako je Bertrandon de la Brokijer zabeležio. Dovodio je krmanoše sa reke Moriš kako bi obučavali splavare na Moravi.

Prvi pomaci su nastali na inicijativu barona Feldhajma, austrijskog inženjera, koji je 1860.godine započeo sa ispitivanjem korita Velike Morave. On je na svom parobrodu “Morava”doplovio do Ćuprije 1867.godine. Kasnije je, isto 1867. godine, kapetan “Morave” Juranek uspeo da doplovi do Ćuprije i Stalaća, ali sa srpskim inženjerskim oficirom Antom Aleksićem.

Austrijsko Dunavsko parobrodsko društvo je vršilo ispitivanje korita i plovnosti Morave od 1862. do 1869. godine i pružilo podršku Feldhajmovoj inicijativi. Engleski brodovlasnici Edvard Burke i Džon Kerne su 1863.godine tražili koncesiju na 30 godina, da bi uspostavili plovidbu sa dva parobroda na reci Moravi. U planu je bila i izgradnja pristaništa u Glogovcu kod Jagodine, ali taj plan nikada nije realizovan.

Dunav – Morava – Vardar
Skela na Moravi kod Maskara nedaleko od lokaliteta Sastavci

Ideja o povezivanju severne i južne Evrope kanalom kroz Srbiju, kojim bi plovni put bio skraćen 1.200 kilometara, nije novijeg doba. Stara je više od jednog veka, a za projekat su posebno zainteresovane opštine koje se nalaze u dolini reke Morave. Dosadašnjim projektima, osim glavnog puta, do Stalaća, planirana su i dva bočna – Zapadnom Moravom do Kraljeva, i Južnoom Moravom do Niša.

Dosta aktuelniji deo ideje o plovnoj Moravi, je deo koji se odnosi na plovni kanal Dunav – Morava – Vardar – Egejsko More. Za ovaj projekat su mnogi stručnjaci tvrdili da bi doneo brojne pogodnosti. Prema istim ocenama, takozvani rasuti teret, zbog jeftinijeg transporta i kraćeg puta, bio bi prevožen kanalom kroz Srbiju, čime bi se zaobišlo Crno more.

Smatra se da bi ovakva kapitalna investicija pokrenula građevinsku, mašinsku i elektroindustriju, ali i brodogradnju. Međutim, izgledi za realizaciju ovakvog megalomanskog projekta su prilično nerealni, i to zato što su i praktične, i tehničke, kao i finansijske prirode. Za početak, Morava nije postala plovna ni melioracijama i regulacijom toka, što je preduslov za sve ostalo.

Tehničke probleme dodatno povećava i to što sem Morave ni Vardar nije plovan, a to je praktično kompletan rečni koridor projektovanog kanala. Upitno je to i koliko bi se ovaj plovni put koristio, a pretpostavlja se da bi cena ovakvog projekta bila previsoka. Za Srbiju bi to svakako bila ogromna investicija, a njen ekonomski potencijal diskutabilan, i u pogledu finansiranja a i projektovanih prihoda od ovog projekta.

Moravske plovne ekspedicije
Doček kajakaške štafete u Varvarinu 1985.godine

Možda su male šanse da će Moravom ponovo zaploviti rečna flota, kao što je u prošlosti bio slučaj, ali su se na njoj do danas održale skele i ribarski čamci. Doduše, i skela je na Moravi danas sve manje, a neke od njih i danas podsećaju na prošla vremena. Najviše ih je u gornjem toku Velike Morave, od mesta gde nastaje u sastavcima i nizvodno do Paraćina i Ćuprije.

Na Moravi su se odvijale brojne regate, koje su ranije bile masovnije, i dočekivane u Varvarinu, a učesnici pozdravljani sa obala reke i starog mosta. Zatim je ta tradicija skoro zamrla, da bi je do danas očuvali najviše entuzijasti. Prva ekspedicija tog tipa organizovana je 1998.godine kada je manja grupa plovila Moravom od lokaliteta Sastavci u Varvarinu, do ušća Morave u Dunav, put dug 217 kilometara.

Slični pokušaji su se nastavili i u narednim godinama, ali se i dalje svodilo na inicijativu pojedinaca i njihov entuzijazam. Brodova na Moravi danas nema, a i čamaca je sve manje. Nestala su i njena najzačajnija obeležja – vodenice. Tek poneka od njih ostala je na ovom putu dugom više od 200 kilometara, da čuva sve tajne Morave i da podseća na njene ćudi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *